Verbalni i fizički obračuni, niz nepravilnosti, inspekcijski nadzor, policija i krivične prijave, obeležili su izbore za Studetnski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koji su održani dva puta u proteklih godinu dana. Izborna arena fakulteta sa 5000 studenata tako je ličila na stranačku bitku kakva se videla i na biralištima širom zemlje tokom parlamentarnih i predsedničkih izbora. Na kraju, studentima je ostala mogućnost da „biraju“ samo jednu listu koja godinama nema oponenta, dok su u jeku te političke borbe organi Filozofskog fakulteta doneli odluke koje su prošle „ispod žita“ i o kojima je Studentski parlament mesecima ćutao.
Filozofski fakultet u Novom Sadu
Posle gotovo godinu dana studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i zvanično su „izglasali“ svoje predstavnike u Studentskom parlamentu. No, za tih godinu dana, podigla se neuobičajeno velika buka, s obzirom da je reč „samo“ o fakultetskim izborima.
Ova priča počela je u martu prošle godine kada su za 13. april raspisani izbori za Studentski parlement. Posle dužeg vremena, kao oponent organizaciji „Savezstudenata Filozofskog fakulteta“ koja je do tada godinama jedina kandidovala svoje predstavnike u Parlament, zainteresovanost za učestovavanje na izborima iskazala je i neformalna grupa „Studentska reakcija“. Odnosno, po prvi put nove generacije studenata Filozofskog fakultata imale su potencijalnu priliku da na izborima zaista i biraju. Među kandidatima Studetnske reakcije našla su se i imena istaknutih novosadskih aktivista poput Aleksandra Ćirića, Mladena Cvijetića, Srđana Đurića i drugih, stoga je bilo jasno da ova neformalna grupa ima drugačiju viziju od dotadašnjeg Saveza studenata. I ubrzo je počela kampanja. Savez studenata je hvalio svoje dosadašnje aktivnosti, dok se Studentska reakcija u kampanji fokusirala na promene, transparentniji rad Parlamenta i afirmaciju kulturnih sadržaja na fakultetu. Međutim, ubrzo je došlo i do prvih neregularnosti koje su eskalirale i fizičkim obračunima.
APRILSKI IZBORI
Iako su prva asocijacija na „aprilske izbore“ zapravo prošlogodišnji republički parlamentarni i predsednički izbori, ni izbori na Filozofskom održani 10 dana kasnije nisu se mnogo razlikovali po obimu incidenata, neregularnostima, žalbama pa čak i medijskoj pažnji.
Sve je počelo kada je Izborna komisija Filozofskog fakulteta odbacila listu Studentske reakcije. Naime, kako bi lista izašla na izbore neophodno je da njihovu kandidaturu potpiše minumum 500 studenata Filozofskog fakulteta. Reakcija je za aprilske izbore prikupila 635 potpisa i iste predala Izbornoj komisi koja je utvrdila 61 nevažeći potpis uz bojazan da ih možda ima još. Stoga je Reakciji dat rok od 48 sati da prikupi novih 500 potpisa koji moraju biti overeni kod notara na Filozofskom fakultetu, koji, kako su tada istakli članovi Rekacije, zapravo i ne postoji kao i da ova odluka Komisije nema uporište u Zakonu o studentskom organizovanju i drugim pravnim aktima koji regulišu fakultetske izbore. Studentska reakcija je tada pozvala na proteste i blokadu Fakulteta i Rektorata. Kanditat ove neformalne grupe Mladen Cvijetić istakao je tada za list „Danas“ da je obaranje liste „politički instruisano“ pre svega zato što je zamenik Izborne komisije Aleksandar Gajić bio „drzak i bezobrazan“ u razgovoru sa njim te da je pominjao politički angažman pojedinih kandidata sa liste. Aleksandra Gajića Studetnska rekacija je povezivala sa Srpskom naprednom strankom i tadašnjim gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem.
Ipak, 13. aprila održani su izbori na kojima su studenti Filozofskog fakulteta imali mogućnost da zaokruže samo jednog kandidata - Savez studenata. Sam izborni dan je protekao burno. Fizički su napadnuti predstavnici Studentske reakcije Aleksandar Ćirić, Mladen Cvijetić i Srđan Đurić.
Fizički napad na studenta Srđana Đurića
Kako je za Autonomiju tada ispričao Đurić, njega je u kantini “Filozof” gde su se održavali izbori, fizički “napao Miodrag Bilbija, student prodekan na Tehnološkom fakultetu”, i to nakon što je ovaj član Studentske rekacije pokušao na glasačku kutiju da zalepi nalepnicu “izbori bez izbora”.
“Bilbija je došao i fizički nasrnuo na mene. Na leđima imam modricu od njegovih udaraca”, rekao je Đurić.
On je dodao da je nakon toga Aleksandar Gajić ramenom udario Cvijetića a da su potom “nasrunuli i na Aleksandra Ćirića”.
Ove napade predstavnici Studentske reakcije prijavili su tada policiji.
Dve nedelje nakon izbora, regovala je inspekcija Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje. Zbog niza utvrđenih nezakonosti, inspekcija je poništila izbore i naložila održavanje novih. U inspekcijskom izveštaju se navodi da Izborna komisija nije imala legitimitet, da je nezakonito odbačena lista Studentske reakcije kao i da nije jasno kako je Aleksandar Gajić bio zamenik predsednika Izborne komisije s obzirom da ga ovo telo nije izabralo na tu poziciju.
PONOVLJENI IZBORI, ISTA MATRICA
Novi izbori za Studentski parlament zakazani su za 20. decembar 2022. godine. Interesovanje su ponovo pokazale iste organizacije – Savez studenata i Studentska reakcija. I lista ove druge ponovo je odbačena od strane Izborne komisije, ovoga puta zbog administrativnih nepravilnosti.
Međutim, sam izborni dan ponovo je prošao uz niz incidenata.
“Samo glasanje nije prošlo bez problema: oko 10:30 dva mladića, koja su kasnije, prilikom glasanja, identifikovana kao Srđan Đurić i Mladen Cvijetić, ušli su na glasačko mesto i počeli da upućuju uvrede pojedinim članovima Izborne komisije”, stoji između ostalog u zapisniku Izborne komisije.
Dodaje se da su Đurić i Cvijetić ometali glasanje kao i da je navodno Đurić kasnije ramenom odgurnuo Nemanju Cerovanovića, kandidata ispred Saveza studenata.
Upisan da prokomentariše ove navode iz zapisnika Izborne komisije Đurić za Odjek kaže da se “neće osvrtati na ovakve stvari” jer su Mladen Cvijetić i on tokom izbornog dana uložili više usmenih primedbi zbog uočenih nepravilnosti a da “nijedna nije uneta u taj isti zapisnik”.
“Ovakav sled događaja je očekivan. Zamenik predsednika Izborne komisije i jedan deo članova iste su kadrovi SNS-a. Čitav izborni proces je nelegitiman. Da ne govorim o sukobu interesa. Zamenik predsednika Izborne komisije Aleksandar Gajić je istovremeno i član Saveza studenata koji je jedini kandidat na ovim izborima”, kaže Đurić.
Predsednik Izborne komisije prof. dr Milan Ajdžanović rekao je tada za naš portal da izbori protiču regularno i da nisu zabeležene veće nepravilnosti. Na pitanje da li je Izborna komisija razmotrila žalbu Studetnske reakcije za ispravljanje administrativnih grešaka prilikom predaje kandidature, on je naglasio da su primili žalbu ali da ne mogu da je uvaže, s obzirom da zakonski akti ne predviđaju dodatni rok za otklanjanje takvih nepravilnosti.
Iz Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje rekli su za Odjek da na dan izbora nisu zaprimili nijednu predstavku koja ukazuje na nepravilnosti u vezi sa izborima za Studentski parlament na Filozofskom fakultetu.
Prema nezvaničnim informacijama koje su za Odjek potvrdili pojedini predstavnici Studetnske reakcije, oni su spremili žalbu sa namerom da je pošalju Pokrajinskoj inspekciji za visoko obrazovanje, ali su na kraju odustali od ove namere.
ŠTA STUDENTSKI PARLAMENT TREBA DA RADI
Ukratko, Studetski parlament za studente predstavlja isto ono što Narodna skupština predstavlja za sve građane – glas. Međutim, realna ovlašćenja Studentskog parlamenta nisu široka. Ovaj organ ima mogućnost donošenja određenih akata na nivou fakulteta, ali primarna uloga je da štiti interese studenata.
Ipak, ako je suditi na osnovu izlaznosti, Studentski parlament na Filozofskom fakultetu gotovo da ne zavređuje pažnju. Prema rečima predsednika Izborne komisije prof. dr Milana Ajdžanovića Filozofski fakultet ima oko 5000 studenata a da bi izbori bili legitimni neophodno je da glasa najmanje 300 studenata. I doslovno je tako i bilo. Rezultati decembarskih izbora pokazuju da je glasao 321 student, odnosno izlaznost je bila oko 6 odsto. Sa druge strane, od tog broja, 105 listića bilo je nevažećih. Tako dolazimo do broja od, kako je Komisija utvrdila, 212 glasova podrške Savezu studenata, odnosno, oko 4 odsto od ukupnog broja studenata Filozofskog fakulteta.
Izlaznost na izbore za Studentski parlament na Filozofskom fakultetu
Master politikolog Danilo Savić navodi da iako ovlašćenja studetskih parlamenata u Srbiji jesu mala, on ima izuzetno važnu ulogu za studente.
“Snaga studentskih parlamenata ne treba da se ogleda u ovlašćenjima, već u nametanju tema, razumevanju i aktivizmu. On treba da predstavlja branu od samovolje fakulteta ili ljudi koji donose odluke na tom fakultetu, plodna oaza konstruktivnih predloga kako da se poboljša život studenata, šta može da promeni na bolje u toj mikroakademskoj zajednici“, navodi Savić.
Primer vodećeg problema na relaciji država-fakulteti-studentski parlamenti u Srbiji Savić vidi upravo kroz situaciju sa izborima na Filozofskom fakultetu. Kako kaže, određene osobe u pojedinim organizacijama počele su da praktikuje matrice koje primenjuje Srpska napredna stranka (SNS).
Foto: Privatna arhiva sagovornika
„Dakle, na sve moguće načine treba sputati opoziciju. I mi ovde ne govorimo o nekoj stranačkoj opoziciji na visokom nivou, već o studentima koji su na fakultetima opoziciono nastorojeni, ne protiv sistema već samo u toj maloj zajednici imaju nešto drugačije da kažu. Postoji opstrukcija. Ljudi ne mogu da se kandiduju. Imate odjednom administrativne prepreke na osnovu kojih ne možete da se kandidujete, niste se registrovali u APR i slično. Studentima treba dati pomoć kada su te administrativne stvari u pitanju a ne da ih sabotirate. Te organizacije su doslovne prihvatile ono što su videli od SNS-a i služe se svim mogućim načinima da izvrše opstukrukcije kako bi studente sveli na jednu organizaciju sa jednim mišljenjem.To je najgore od svega. Plašim se da su te organizacije bez neke preke potrebe počele da koriste metode aktuelne vlasti“, konstatuje Savić.
ŠTA STUDENTSKI PARLAMENT ZAPRAVO RADI
Dakle, u periodu od aprila do decembra 2022. godine, predstavnici Studentskog parlamenta faktički su bili u “tehničkom mandatu”. I upravo u tom period desila se jedna, po studente izuzetno važna odluka o kojoj oni nisu bili adekvatno obavešteni. Naime, studenti su tek nekoliko dana pre poslednjeg datuma za uplatu novca za prijavu ispita u januarskom ispitnom roku saznali da je cena ispita poskupela za 100 dinara – sa studente na budžetu sada iznosi 300 a za samofinansirajuće studente 500 dinara. Međutim, studente o tome nije izvestio fakultet, jer takva informacija ne stoji na zvaničnom sajtu, već je to učinio upravo Studentski parlament i to ne baš tako zvanično. Studentski parlament je na svom Instagram profilu podelio fotografiju infografike u kojoj su poželeli sreću studentima u predstojećem roku uz informacije o datumima prijava i održavanja ispita. Jedna studentkinja pitala je u komentaru koja je cena ispita a potom su iz Studentskog parlamenta izneli podatke o pomenutom poskupljenju. Ovo je, dakle, prva “(ne)zvanična” informacija koja se pojavila o poskupljenju, svega nekoliko dana pred početak prijave ispita za janurski rok, koji važi za jedan od “najdinamičnijih” i u trenutku kada je većina studenata već uplatila novac za određeni broj ispita, a po računici da jedan ispit košta 200 dinara. Ubrzo su krenuli komentari nezadovoljstva i kritike na rad Studentskog parlamenta. Nekoliko studenata u komentarima je od predstavnika Parlamenta zatražilo da im dostave zvaničnu odluku Filozofskog fakulteta, odnosno Saveta fakulteta po kojoj je cena ispita poskupela za 100 dinara. Ubrzo je stiglo obrazloženje ali ne i link ka zvaničnoj odluci. Naime, Savet fakulteta usvojio je ovu odluku na sednici održanoj 15. septembra 2022. godine. O kakvoj odluci je reč nije moguće videti, jer ne postoji izveštaj sa sednice. Sa druge strane dodatnu konfuziju unosi Troškovnik usluga studiranja za školsku 2022/2023. godinu koji je Savet usvojio tog 15. septembra, a u kojem stoje stare cene ispita. Treba napomenuti da su i tri člana Studentskog parlamenta deo Saveta fakulteta gde imaju ravnopravno pravo glasa. Kako ne postoji zapisnik sa 21. sednice Saveta fakulteta nije moguće utvrditi da li su predstavnici Parlementa glasali za ovu odluku, ali je neminovno da su sa njom bili upoznati a da to nisu javno podelili sa ostalim studentima.
Treba napomenuti da su se studenti Filozofskog fakulteta ranijih godina oštro protivili poskupljenju ispita. Posebno zabrinjava što je ovakva odluka prošla “ispod radara” i studenti su faktički za nju saznali “pred svitanje”.
Politikolog Savić ističe da je ovo još jedan primer da na većini fakulteta predstavnici Studentskog parlamenta ne rade dobro svoj posao i imaju minimalne ambicije.
“U Studentski parlament ljudi najčešće ulaze sa namerom da jednoga dana nešto postanu i oni ne podstiču neke suštinske promene i ne nose taj neophodni društveni angažman. Ne treba generalizovati, ali ovo je česta pojava. Ja ne pamtim da je neki parlament učio neke epohalne promene, oni se uglavnom zalažu za bazične stvari poput dodatnih ispitnih rokova, organizaciju humanitarnih događaja i slično“, navodi Savić.
Nema komentara