Drugi deo porodične akcione komedije „Slučajni detektivi“ (originalnog naziva „Murder mystery 2“) vrednovan je na IMDb-u sa ocenom 5,7 što je u ovom slučaju iznenađujuće visoka procena s obzirom na nezanimljivu predvidljivost i apsolutni gubitak sat i 30 minuta vremena. U odnosu na prvi deo režiran je još nespretnije i neduhovitije za ukus većine, a popularnosti i gledanosti su verovatno doprineli isključivo poznati glavni glumci Dženifer Aniston u ulozi Odri i Adam Sendler, u filmu Nik, tumačeći bračni par koji spletom okolnosti postaju neobučeni detektivi.
Radnja filma prati supružnike koji dobijaju poziv za venčanje od prijatelja iz Indije koji im omogućava boravak na luksuznom odmaralištu uz pokrivene sve troškove koje im „srce može zaželeti“. Na svadbi mladoženja biva otet i Nik i Odri pokreću istragu sa ciljem spašavanja prijatelja. Kada se ovako šturo prepriča tematika, zvuči zanimljivo uz potencijal za misterioznu priču koja je mogla biti prožeta humorističnim situacijama koje bi bile idealne za večernje opuštanje uz neobavezno gledanje filma, ali nije. Režiser Džeremi Garelik odlučio se da ipak odstupi ovom proverenom receptu za prosečno dobru akcionu komediju i pribegne nekom novom stilu vrlo upitnih ideja. Ono što razlikuje drugi deo „Slučajnih detektiva“ u odnosu na prvi jeste režiser Kajl Nevaček koji je na neki način drugačije koncipirao film iz 2019. godine, kada je po izlasku za tri dana prešao Netfliksov rekord i postao najgledaniji film sa tada preko 30 miliona pregleda.
Foto: Pexels
Opšti utisak koji se odaje po gledanju filma mogao bi biti taj da je bilo previše, a istovremeno i premalo svega. Usiljeni neočekivani preokreti, koji su ironično vrlo predvidljivi bili još po samom početku, polu-dramski momenti koji osciliraju između karakterisika parodije sa jedne strane, nasuprot pokušaja misteriozne drame. Nešto za promenu pozitivno, iako čitajuči mišljenja i recenzije prvog dela se može zaključiti da Adam Sendler ne uživa velike simpatije publike poput Dženifer Aniston, jeste njihova zajednička hemija i saradljivost koja se može osetiti i preko malih ekrana. Glumački par koji je već u nekoliko filmova provereno oproban kao ljubavni duo, uigrano i iskusno prihvata tu tradicionalnu ulogu, zbog koje se vrlo verovatno i podiže rejting i popularnost ove ne tako sadržajno uspele misterije bez elemenata prave misterije. Tako da ljubitelji malo starije i „zategnutije“ verzije Rejčel Grin i gotovo nepromenjenog Henrija Rota iz sladunjave ljubavne drame „Pedeset prvih sastanaka“, sigurno su ovu filmsku kreaturu gledali iz podrške prema omiljenim glumcima, a ne zbog samog filmskog ostvarenja režisera.
Ipak, inspiracija za ovu recenziju je značajno više nadahnuta propustima nego kvalitetnim delovima sadržaja, uz uložen trud za pronalaženje pozitivnih strana. Jedan od pohvalnih elemenata jeste zaista lep prikaz i kadriranje Pariza i nepoznate tropske lokacije uz mnogo jarkih detalja, zavidnih prikaza okeana i plaže, kao i vrlo verodostojnog opisa indijske raskošne svadbe, gde su gledaoci imali priliku da vide originalnu indijsku nošnju - sari uz brojne ukrase. Film broji dve poduže akcione scene gde se za prvu može reći da ona odaje sitnu neizveznost i napetost, dok se glavni junaci u kombiju bore sa otmičarima dok se voze ulicama Pariza. Druga akciona, ujedno i poslednja scena borbe na Ajfelovom tornju, nasuprot prethodne, ne drži ni najmanje pažnju i predstavlja prosečno loš, već zapažen i amaterski odrađen prikaz, predugačkog trajanja.
Ukupni dojam filma rezultuje kao gubljenje vremena, ali ukoliko neko preferira razbibrigu, bolje da odgleda jedan od hiljadu istih filmova Božićnih motiva, osim ako nije baš veliki fan Rejčel Grin koja se posle braka sa kopijom Rosa (čitaj Adamom Sendlerom) podvrgla raznim estetskim zahvatima.
Nema komentara