Nakon uspešnih filmova „Ubistvo u Orijent ekspresu“ i „Smrt na Nilu“ Kenet Brana nastavlja gledaocima dočaravati priče Agate Kristi kroz svoje režisersko i glumačko umeće. U detektivksoj misteriji „Duhovi u Veneciji“ (A Haunting in Venice), trećem ostvarenju u kom Brana tumači lik detektiva Herkula Poaroa, priča se oslanja na roman „Uoči svih svetih“.
Radnja je smeštena u 1947. godinu u Veneciju gde slavni belgijski detektiv Herkul Poaro provodi svoje penzionerske dane u miru, bez kontakta sa spoljnim svetom. Iznenadna poseta Ariadne Oliver, autorke kriminalističkih romana i Poarove stare prijateljice narušiće detektivovu harmoniju van očiju javnosti. Žudeći za novom pričom za svoj roman, ambiciozna spisateljica poziva svog prijatelja na seansu na Noć veštica koja se održava u sablasnoj palati Rovene Drejk. Suočena sa tragičnim gubitkom, samoubistvom svoje ćerke Alisije pod nerazjašnjenim okolnostima, Rovena očajnički traži odgovore pozivajući u pomoć Džojs Renolds, poznatu po svojoj sposobnosti razgovaranja sa mrtvima.
Foto: 20th Century Studios
Iako Poaro skeptično odbija da veruje u moći vidovnjakinje, tokom seanse niz misterioznih situacija budi sumnje u neobična dešavanja u palati. Kulminaciju radnje obeleževa ubistvo, kada detektiv odlučuje da se vrati na stare staze, ne dozvoljavajući nikome da napusti sablasnu kuću dok se ubica ne razotkrije.
Ovo filmsko delo izdvaja se od prethodnih adaptacija romana Agate Kristi po dodatim motivima horora. Uz misteriju i dramu, ovaj film se sa lakoćom može opisati kao horor zbog scena karakterističnih za ovaj žanr. Prizivanje duhova, zvučni efekti, ali i sama scenografija stvaraju atmosferu straha koja dodatno oživaljava ovu priču. Palatom sa detaljno isplaniranom sablasnom scenografijom, u kojoj se odvija većina radnje, Brana dodatno budi strah, nelagodu i jezu. Kuća puna uspomena, starih stvari, Alisijina soba netaknuta nakon samoubistva, slabo osvetljenje čine samo deo atmosfere. Oluja koja pogađa Veneciju iste noći dodatno doprinosi dramatičnom elementu ove priče. Dok se suočava saparanormalnim događajima, Poaro u ovom filmu pokazuje nesigurnost koja se razlikuje od njegove uobičajene samouverenosti viđene u prethodnim Braninim ostvarenjima. Istovremeno, njegov lik postaje manje teatralan, pridodajući novu dimenziju njegovoj karakterizaciji u okviru ovog filma.
Do poslednjih minuta atmosfera ostaje neizvesna, ostavljajući gledaocima prostora za različite interpretacije i duboko razmišljanje. Pitanje je da li je zaista tajanstevni ubica prisutan u palati ili su ipak u pitanju više sile koje,prema legendama, progone ovu vilu još od vremena kada se u njoj nalazilo sirotište.Mnoštvo drugih pitanja se otvara kako noć odmiče, dok Herkul Poaoro pokušava da otkrije motiv i razotkrije ubicu, gledaoci se upoznaju sa životima ostalih aktera i dobijaju mogućnost da i sami postanu detektivi i shvate šta se zapravo dešava u palati bogate Rovene Drejk.
Pored naziva romana Agate Kristi, autori filma menjaju i događaje, izostavljaju likove, ubacuju elemente horora i pridaju pažnju scenama koje se ne pojavljuju u originalnom delu spisateljice. Iako su brojni elementi izmenjeni, Brana uspeva da zadrži suštinu i Agatine motive na veoma dobar i profesionalan način na filmskom platnu uz sjajnu glumačku ekipu koju pored njega čine i Keli Rejli, Mišel Jeo, Tina Fej, Džejmi Dornen... Dubina i širina kadrova, zajedno sa raznovrsnim uglovima snimanja pojedinih scena, čine ovo filmsko ostvarenje još dramatičnijim i uzbudljivjim. Uz kvalitetnu režiju i efikasan scenario obožavaoci Agate Kristi, imaju priliku da uživaju u još jednom filmskom ostvarenju rađenom po njenim motivima, koje sudeći po kritikama, privlači pažnju raznolike publike, naročito ljubitelja drame i horora.
Nema komentara