Da li je Dražin muzej samo muzej?

Muzej posvećen Dragoljubu Draži Mihailoviću, vođi četničkog pokreta iz Drugog svetskog rata, otvoren je u oktobru ove godine, u Beogradu. Otvaranje muzeja propraćeno je oduševljenjem pristalica četničke ideologije, govorom akademika Matije Bećkovića i podrškom unuka generala Mihailovića, Vojislava Mihailovića. Sa druge strane, odluka da se otvori muzej rehabilitovanom ratnom zločincu i saradniku sa okupatorom, naišla je na nezadovoljstvo antifašista, aktivista i boraca za ljudska prava.

Foto: Mila Pajić

Dragoljub Draža Mihailović i četnički pokret kojim je rukovodio u našem društvu stvaraju jasnu polarizaciju, jedni tvrde da je rehabilitacijom iz 2015. godine dokazano da je četnički vođa bio nepravedno osuđen, da nije sarađivao sa okupatorom i da nije činio ratne zločine tokom Drugog svetskog rata, dok drugi kažu da postoje dokumenti koji jasno ukazuju na kolaboraciju i koji prikazuju nedvosmislene namere za etničko čišćenje svih „nenacionalnih elemenata“.

Aida Ćorović, aktivistkinja za ljudska prava, kaže da se na sve moguće načine pokušava revidiranje istorije vezane za Drugi svetski rat. „Oni koji su izgubili u Drugom svetskom ratu na ovim prostorima, koji su bili kolaboracionisti nacista i fašista, sada ti njihovi potomci, da li direktni ili politički, pokušavaju da nas sve lažu i da prikažu četnički pokret kao herojski i kao onaj koji je branio Srbiju od okupacije, što je eksplicitna laž“. Ćorović se osvrnula i na rehabilitaciju i navodi da ona ne menja činjenicu da je Draža bio ratni zločinac.

„Ceo taj muzej je nastavak rehabilitacije koja nije rehabilitovala Dražu, već je sud odlučio da suđenje nije bilo pravedno i ja se sa tim slažem. Imam problem sa svakim prekim sudom, i apsolutno bi bilo bolje da je to suđenje bio normalni sudski proces, da se iznesu dokazi, ovako je ostalo u amanet da ova vlast može da govori o njegovoj nevinosti“, kaže Aida Ćorović.

Muzej koji je izazvao veliku pometnju u javnosti, nalazi se na mestu gde je Mihailović živeo pre rata. U muzeju se nalazi nekolicina predmeta koje je on koristio za života. Par ručnih satova, muštikla, nekoliko pari naočara i radni sto imaju za cilj, kako kaže Dimitrije Jokić, istoričar i vodič u muzeju, da prikažu Dražu kao čoveka „od krvi i mesa“.

„Potreba za otvaranjem muzeja je potreba da se konačno skine taj veo misterije, da se skine pogrešno mišljenje koje je vladalo kod nas 70 godina – da je on isto što i Ante Pavelić, ne daj bože, ili da je taj pokret bio isto što i ustaški pokret, da je on bio neprijatelj i izdajnik naroda i da je ta ličnost odgovorna za sve zločina koji su načinjeni od strane četničke organizacije“, tvdi Dimitrije Jokić.

Inicijativa za otvaranje muzeja potiče od Udruženja ljubitelja prirode „Naša Drina“, tačnije od njenog predsednika Igora Braunovića, koji je ujedno i narodni poslanik u poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije, pravne nasledice Saveza komunista Srbije. Unuk Draže Mihailovića i predsednik Pokreta obnove Kraljevine Srbije, Vojislav Mihailović, osvrnuo se na nejasnoću da muzej četničkom vođi otvara čovek koji dolazi iz stranke koja je direktni naslednik onoga protiv čega se četnički pokret borio.

“Koliko sam razumeo, njegov motiv je nacionalno pomirenje zasnovano na istini i prestanak podela i optužbi među srpskim narodom na četnike i komuniste posle osam decenija apsolutni prioritet. Ja sam takav njegov postupak razumeo kao pruženu ruku druge strane i na njega odgovorio pružanjem ruke”, kaže Vojislav Mihailović, nosilac liste „NADA za Srbiju“ na predstojećim izborima.

Mihailović kaže i da je otvaranje muzeja podsetnik da je Srbija imala dva antifašistička pokreta I da je njegov deda rehabilitacijom oslobođen svih optužbi – “To je tema koja je pravno odavno završena i to nakon što je istorijska nauka davno pre toga jasno utvrdila antifašistički karakter vojske kojom je moj deda komandovao”.
Aktivisti za ljudska prava, sa druge strane, tvrde da muzej posvećen Draži Mihailoviću nije samo muzej i da ima za cilj podsticanje nacionalizma u našem društvu. Vanja Đurđić, istoričar i aktivista iz Inicijative mladih za ljudska prava, kaže da je otvaranje ovog muzeja “nastavak politike revizionizma”.

“Revizionizam po pitanju četničkog pokreta je doveo do porasti nacionalizma. Jedan deo populacije je prihvatio četnički pokret kao drugi pokret otpora, a ne kao ljude koji su počinili ozbiljne zločine. Sukob koji tinja u srpskom društvu je još jedna od mnogih stvari koje nas polarizuju“, ističe Vanja Đurđić i navodi da je „činjenica da u 2023. godini postoji muzej posvećen ratnom zločincu jako problematično za Srbiju, koja ima jednu od najsvetlijih antifašističkih istorija za vreme Drugog svetskog rata“.

Podeljenost u društvu oko muzeja, koji je veče pred otvaranje gađan crvenom farbom, jasna je i definitivno postoji. Anketa koja je sprovedena kako bi se ispitao stav Beograđana po pitanju muzeja, pokazuje da je većina građana nezainteresovano i da, kako kažu - „ne žele da se bave politikom“, dok su ostali podeljeni na one kojima je muzej posvećen Mihailoviću „super“ i na one kojima je to „grozno“.

Aida Ćorović kaže da se u slučaju Draže Mihailovića radi o činjenicama, ali „da ljude ne zanimaju činjenice, već mitologija“. „Namerno odbijaju činjenice, namerno ih guraju u stranu. Zanemaruju se, a priča se jedna priča koja će sad da bude novi narativ, nova mitologija. A ljudi radije veruju u mitologije. Procesi suočavanja sa prošlošću su iznimno teški. A dokle god se ne suočimo sa prošlošću, Srbija će biti zatočenica tih mitologija i laži. I imaćemo ovakvo posrnulo društvo“, kaže Ćorović i ističe da su mladi okruženi nacionalističkim narativima i da je to veoma opasno po jedno društvo - „Profašističke ideje najbolje možeš da plasiraš u društvu koje je osiromašeno i prepuno trauma iz nekih drugih vremena, sa lažnim nacionalim ponosom. Nama deca odrastaju sa nacističkim simbolima, u mržnji prema svemu i svačemu. Svako društvo koje prigrli te vrednosti je osuđeno na propast, a Srbiji ne gine propast“.