Danas oni predstavljaju najposećenije turističke atrakcije. Nekada su imali ulogu integralnih delova života ljudi. Spomenici antike priznati su od moderne Evrope kao dragocena zajednička baština svih zemalja koje se u tu skupinu svrstavaju.
foto: blom-uk.co.uk
Posmatramo ih u krajnjem slučaju kao sastavni deo pečata urbanizacije koji je čovek u toku svog razvoja ostavio iza sebe kao spomenik svog viđenja sveta. Ali i pored toga što mnogi od nas najčešće zastanu kako bi sa divljenjem odali poštu ovim grandioznim tvorevinama ljudske kreativnosti, malo ko se zapita da li su iste u trenutku svog nastajanja imale i neko dublje značenje. Samo šačica dozvoli sebi slobodu znatiželjnosti da se upita: „Šta se krije iza te veličanstvene fasade?“. Ili jednostavnije: „Da li ovaj simbol prkosa vremenu ima zapravo neku specifičnu priču?“. Možda i najbolji primer lucidnosti ove vrste antičkih graditelja jeste onaj najočigledniji. Reč je naravno o najpoznatijem amfiteatru antike, strukturi za koju savremen svet vezuje pojmove hrabrosti, znoja, krvi i slave, ali koja je zapravo simbolika u samoj suštini. Ovo je priča o rimskom Koloseumu.
Simbol Rima večnom gradu zapravo je podarila dinastija Flavijevaca, koja je upravljala prostranom imperijom izmedju 69. i 96. godine nove ere. U samom načinu njihovog dolaska na vlast treba potražiti ulogu koju je kolosalna građevina trebalo da ima. Ona je pre svega težila da impresionira. U društvu u kojem je poreklo igralo ogromnu ulogu novi princepsi su bili u snažnom deficitu u tom kontekstu, budući da su pripadali srednjim slojevima rimskog društva. Izgradnja nečeg ovako veličanstvenog trebalo je da svima jasno posvedoči o svoj veličini njihove moći i sposobnosti, da pokaže kako imaju tu vrednost koju veličina Rima od svojih predvodnika zahteva. Teški temelji budućeg najprepoznatljivijeg borilišta sveta simbolizovali su čvrstu rešenost dinastije da sopstvenu osnovu snažno inkorporira u sam vrh rimske društveno-političke zajednice i da je odatle visoko razgrana. U identičnom kontekstu će na tim istim temeljima biti podignuti zidovi koji su svojom masivnošću i snagom pokazivali nameru da nadvise svu već postojeću arhitekturu prestonice tadašnjeg sveta. Potreba za tim bila je utoliko veća budući da je vladajući trenutak odisao svime samo ne stabilnošću i čvrstinom poretka. Flavijevci su odneli pobedu u krvavom građanskom ratu koji je pretio da sruši same osnove postojećeg sistema.
foto: David Iliff
Simbol progresa i stabilnosti bio je životno potreban novoj vodećoj grupaciji koja je svoj interes pronalazila u dugotrajnosti novoostvarenog statusa.
Sama lokacija izgradnje pažljivo je odabrana. Koloseum će biti podignut na mestu bolesno raskošne rezidencije Nerona, vladara čija je smrt upravo omogućila uzdizanje Flavijevaca. Za opis eksterijera i enterijera njegove Zlatne kuće (Domus Aurea) bilo bi potrebno jedno zasebno izlaganje, a on svakako ne ulazi u okvir naše teme, ali bitno je napomenuti da je ovakav simbol preterane samoglorifikacije izazvao nemir i neodobravanje u redovima tadašnje rimske javnosti. Odabir drugačijeg arhitektonskog rešenja za datu lokaciju doneo je bitne političke poene novoj dinastiji i približio ju je narodu. Tim više ako se u obzir uzme činjenica da je zemljište koje je Neron prisvojio kao privatno vlasništvo novi imperator vratio na ovaj način narodu Rima u formi jednog javnog objekta. U sklopu ovoga postojala je potreba, koja će se pokazati konstantnom za sve naslednike Flavijevaca, da se prethodna dinastija, a naročito njen poslednji vladar, prikažu u što negativnijem mogućem svetlu kako bi se opravdao sopstveni legitimitet dolaska na vlast. A prilika za tako nešto je u ovom slučaju bila i previše dobra. Neronova vladavina, toliko dobro ovekovečena u formi Zlatne kuće, izazvala je i više nego dovoljno protivljenja da bi svako negativno predstavljanje Nerona i njegovih prethodnika u javnosti bilo i više nego poželjno i sveprihvaćeno. Koloseum je u ovom pogledu bio ne samo nužnost već i jasna pogodnost.
foto: walksofitaly.com
Bitno je napomenuti i to da je Koloseum građevina namenjena veličanju veštine ratovanja, što nije nimalo slučajno ako uzmemo u obzir način na koji su Flavijevci zadobili svoju moć i uticaj. Vespazijan, utemeljivač dinastije, gradio je svoju karijeru u vojnim redovima. Ratni uspesi zaslužni su za prestiž koji je ostvario oko sebe, a isključivo je podrška istočnih legija bila presudna za njegovo uzdizanje na imperatorski tron. Ništa kao ogroman spomenik koji bi simbolizovao vojnički poziv nije bolje govorilo o novootkrivenoj važnosti koju su u istorijskom razvoju rimske države zadobile legije. Moć dinastije zapravo je bila manifest moći rimske vojske. Ona će u narednim vekovima biti ključan faktor koji će donositi prevagu u nasledjivanju prestola. Flavijevci su ovakvu moć predosećali, stoga njihov monumentalni spomenik ima daleko dublje značenje nego što bi bilo ko na prvi pogled i pretpostavio. Ako u priču uključimo i opštu tendenciju obnove starih vrednosti koju je još Avgust ustoličio kao jednu od osnovnih crta vladarske ideologije, a koju su svi njegovi naslednici nastavili da forsiraju, dinastija Flavijevaca mogla je izvući simboličku paralelu i po toj osnovi. Veština ratovanja i jeste ono na čemu je veličina Rima u prvom veku nove ere počivala. Njegova slavna ratna prošlost glavni je krivac za izgradnju najveće imperije koju je antički svet poznavao. Obnova kulta veštine ratovanja mogla je itekako poslužiti kao svojstveni pečat Flavijevaca u generalnoj težnji vladajućih struktura ka naglašavanju vrednosti predaka. Čini se da su Vespazijan i njegovi naslednici uzeli i ovo u obzir prilikom izbora svog kapitalnog građevinskog poduhvata.
Sve u svemu, građevina veličine Koloseuma čini se pogodnom da ispod svoje masivnosti sačuva niz simboličnosti. Njeni tvorci su to znali. Ostavili su nam spomenik, a sa njim i priču. Dotična jeste jedan od najlepših primera koliko je čak i u davnoj prošlosti ljudska kreativnost mogla da sakrije daleko više ispod sada naočigled praznih tribina amfiteatra koje je delimično nagrizao zub vremena.
Nema komentara