Martovski pogrom 2004. godine jedan je od najdramatičnijih događaja u postkonfliktnom periodu na Kosovu, sa značajnim posledicama po međuetničke odnose i stabilnost u regionu koji i danas služi kao izvor tenzija među etničkim Srbima i Albancima.
Jedan od ključnih aspekata ovog događaja bila je i uloga dezinformacija i lažnih vesti u širenju nasilja. Ovaj tekst analizira kako su lažne informacije doprinele eskalaciji sukoba, ali i kako se narativ o Kosovu kasnije koristio u širem geopolitičkom kontekstu, naročito u ruskoj spoljnoj politici te kako su zapravo balkanske zemlje iznova i iznova služile samo kao igralište i prilika za pokazne vežbe za velike svetske sile.
Prema analizi N1, martovski pogrom bio je podstaknut serijom lažnih vesti koje su se širile putem medija i društvenih mreža. Povod za izbijanje nasilja bila je vest da su srpski ekstremisti navodno naterali trojicu albanskih dečaka da se utope u reci Ibar, što je ubrzo demantovano, ali prekasno da bi se sprečila eskalacija sukoba.
Ova informacija je brzo dobila na snazi zahvaljujući medijima koji nisu proveravali činjenice pre nego što su ih preneli, čime je stvoren talas nasilja koji je rezultirao paljenjem kuća, crkava, ubistvima i masovnim raseljavanjem Srba na Kosovu.
Lažne vesti, naravno, nisu bile ograničene samo na albanske medije. Srpski mediji su, s druge strane, predstavljali događaje kroz prizmu srpske viktimizacije, dodatno zaoštravajući tenzije. Takva polarizacija informacija pokazuje kako manipulacija vestima može produbiti sukobe i otežati deeskalaciju.
Ni danas, sukobljene strane ne mogu da se slože oko brojke stradalih i progonjenih a zanimljiva je i pozicija koju je Srbija zauzimala u godinama nakon pogroma. Nakon prvobitne viktimizacije, primetno je bilo da su srpski mediji s vremena na vremena i umanjivali brojke i ovo je pokazatelj toga koliko je zvaničan Beograd loše reagovao i loše zaštitio svoje stanovništvo u njegovoj južnoj pokrajini. Toliko, da su brojke, verovatno valjano poslužile kako bi se loša reakcija Beograda umanjila u očima srpske javnosti.
Foto: Euractiv
Pitanje Kosova se kasnije pojavilo i u širem međunarodnom kontekstu, naročito u diskursu ruske politike. Vladimir Putin i ruski zvaničnici su godinama koristili primer Kosova kako bi kritikovali Zapad i njegov pristup međunarodnom pravu. Prema analizi BBC-a, Rusija je u početku bila striktno protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, insistirajući na teritorijalnom integritetu Srbije i optužujući Zapad za dvostruke standarde.
Međutim, taj narativ se promenio nakon ruske aneksije Krima 2014. godine i kasnijeg priznanja samoproglašenih proruskih republika Donjeck i Lugansk u Ukrajini. Putin je tada počeo da koristi Kosovo kao presedan, tvrdeći da ako Zapad može da podrži jednostrano otcepljenje Kosova, onda isto pravo treba da važi i za druge regione koji se pozivaju na samoopredeljenje. Ovaj narativ je poslužio kao opravdanje za ruske akcije u Ukrajini i danas se može čuti povremeno iz usta ruskih zvaničnika.
Zanimljivo je bilo uporediti i reakcije srpskih tabloida na ovaj blagi zaokret te potom i primetiti optužbe koje su usledile na račun izdaje Putina prema Srbiji - narativ koji je mesecima kasnije potpuno zaboravljen.
Ruski mediji su takođe koristili lažne vesti i manipulacije kako bi ojačali ovu argumentaciju, ipak, najprisutniji je bio narativ o nelegitimitetu - Moskva se branila tvrdeći da je Zapad stvorio haos priznavanjem Kosova i da sada nema legitimitet da kritikuje Rusiju zbog podrške separatističkim pokretima.
Analiza lažnih vesti u kontekstu martovskog pogroma pokazuje koliko su dezinformacije moćno oružje u oblikovanju javnog mnjenja i izazivanju nasilja. Primer Kosova je takođe pokazao kako se isti događaji mogu različito interpretirati u zavisnosti od političkih interesa, a kako se narativi prilagođavaju novim okolnostima.
Ova iskustva naglašavaju potrebu za kritičkim pristupom medijima i proverom informacija, naročito u osetljivim konfliktima gde posledice lažnih vesti mogu biti razorne i gde mogu da rezultuju stradanjem i progonom civila.
Nema komentara