Teme očuvanja životne sredine i recikliranja najčešće se pominju tokom prolećnih i letnjih meseci, kada građani provode više vremena u prirodi, pa lakše uočavaju nemarnost onih koji bacaju otpatke po okolini u kojoj živimo. Međutim, ovaj problem tiče se svih nas tokom cele godine.
foto: sullyvanil.us
Svakom kupovinom namirnica u marketu kupujemo i ambalažu, a otpad koji se na više od 3.000 deponija u Srbiji odlaže i samo gomila, zapadnim zemljama putem recikliranja donosi milionske prihode. Najefikasnija članica Unije u recikliranju jeste Nemačka, koja obrađuje skoro 50 odsto komunalnog otpada, dok Belgija svojim sistemom za upravljanje ambalažnim otpadom ostvaruje dobit od preko 100 miliona evra godišnje.
Recikliranje je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. Jedan je od najpametnijih idejnih projekata u poslednjih nekoliko decenija u očuvanju životne sredine. Recikliranjem možemo smatrati svako ponovno korišćenje prerađenih sirovina, gde otpad postaje izvor novih i upotrebljivih materijala.
Ova privredna grana je među najmlađim u Srbiji, a nedovoljna razvijenost ove delatnosti donosi štetu, kako ekološku, tako i ekonomsku. U Novom Sadu postoji desetak kompanija koje se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina. One se najčešće prodaju inostranim firmama, dok se sama raciklaža ne obavlja kod nas.
Problem jeste u nedostatku prostora za deponovanje, pa se krče nova zemljišta u ove svrhe. Stvaranjem sve većeg broja deponija povećava se emisija štetnih gasova, pri čemu nastaje efekat staklene bašte i visok nivo zagađenosti vazduha. Recikliranjem se štede prirodni resursi i energija, kao i prostori za deponovanje. Smanjuje se zagađenost životne okoline i otvaraju nova radna mesta. Koliko god ova privredna grana zahtevala sredstava za pokretanje i održavanje, dobit od nje je višestruka.
„JKP ’Čistoća’ nema zvanično organizovan sistem reciklaže, niti naše preduzeće obavlja delatnost recikliranja. Kontejneri u Novom Sadu za selekciju otpada služe kako bi se sakupile sekundarne sirovine, koje se skladište i prodaju firmama ovlašćenim za ovu delatnost“, ističe Radoslav Milosavljević, šef tretmana otpada ovog javnog preduzeća.
foto: Podzemni kontejner (beograd.rs)
Pre mesec dana u Novom Sadu velik deo radnika JKP „Čistoća“ štrajkovao je zbog neisplaćenih zarada, pa je grad bio preplavljen kontejnerima i letećim kesama. Sa druge strane, prošle nedelje se veliki broj sugrađana udružio kako bi očistio Nacionalni park Fruška gora, pa se čini kako kod dela građana ipak postoji svest o važnosti očuvanja životne sredine, dok grad nema potrebne finansije kako bi organizovao ekološki odgovoran život.
„Da bi se sproveo sistem recikliranja u Novom Sadu potrebna su isključivo finansijska sredstva“, smatra Radoslav Milosavljević iz JKP „Čistoća“, koja dnevno iznese oko 300 tona smeća na deponije, i procenjuje da je reč o milionima evra.
Ono što pak građani mogu sami da učine jeste da svoj otpad odvajaju, a da za odlaganje neupotrebljivih uređaja u domaćinstvu pozovu firme koje se bave recikliranjem različitih materijala, kojih u Srbiji ima oko 2.200. Time bi se uvećao građanski doprinos reciklažnoj kulturi življenja.
Nema komentara