Zagreb, ne samo glavni, već i najveći grad Hrvatske, ekonomsko ali i kulturno sedište Lijepe naše, postalo je sasvim slučajno naša turistička destinacija. Povod odlaska bio koncert koji je održan usred radne nedelje.
Obustavivši sve obaveze koje su nas vezivale za Srbiju, nas troje vozom se uputilo ka Zagrebu. Sastavši se ispred Glavne železničke stanice u Beogradu, poljuljani euforijom ušli smo u voz sa koferima i naoružani hranom za put. Zvuk pištaljke označio je početak avanture, kužiš?
Prošli smo sve kontrole, provere, overavanje pasoša I sve što već sleduje, nakon čega smo odspavali još nekoliko sati I – putu je došao kraj.
Videvši da će u Zagrebu biti temperatura ispod nule, očekivali smo hladnoću, tako je i bilo. “K tebi me nagla, ova zagrebačka magla”, peva Rundek. Nas je dočekao pljusak koji je ubijao tišinu duboke zagrebačke noći. Nažalost ili na sreću, stan u kom smo boravili bio je udaljen ne duže od deset minuta hoda, tako da je za to vreme kiša uspela da nam se uvuče preko đonova do čarapa pronalazeći put do golih stopala.
Uvlačeći glavu poput kornjače u svoj šal, retko šta je uspelo da mi izmami interesovanje i dobije moj pogled. Proklinjajući dan kad sam obula promočive čizme, koračala sam gledajući u svoje noge i trenutak stapanja kapljica sa asfaltom. Noge su mi bile toliko mokre da mi je postajalo svejedno što pada kiša, mogla sam komotno da prođem kroz bilo koju baru I da nema razlike. Ono… misim fakat, kuiš?
Drug je pokušavao da mi pokaže park Zrinjevac sa naše desne strane i da objasni događaj koji ga za taj park veže, te početak postavljanja klizališta na otvorenom. Međutim, ja sam ga samo čula, ali ne i slušala, zapravo je bilo teško i videti išta u to doba noći. Nezainteresovana za bilo šta osim za krevet, obradovala sam se trenutku ulaska u topao stan čija vrata nam je na tri dana otvorio jedan Zagrepčanin. Iscedivši čarape, pa hulahopke, i posle ledenog tuša (da ne dođe do prehlade!), utoplio nas je krevet.
Ujutru je grad dobio svoju čar. Osećaj koji nas je ispunjavao kada smo došli do centra, Trga bana Jelačića, bio je osećaj oduševljenosti. Gledajući trg koga krase belo okrečene kućiće čiji radnici nude domaće proizvode od sira, preko kuvanog vina, do kobasica različitih vrsta, dobijalo se na osećaju pretpraznične atmosfere i to već početkom novembra. Ono što je najveći utisak ostavilo jesu kako ljubazni Zagrepčani, tako čistoća grada. Propagandnim sredstvima utiče se na građane i turiste prestonice da savesno bacaju smeće u kante koje se nalaze gotovo na svakom koraku.
Jedan kafić u centru bio nam je utočište od hladnoće. Tu smo probali lager pivo “Pan” po promotivnoj ceni, i kada smo ga probali onda smo krenuli da ga pijemo u pozamašnim količinama sa jednim dečkom iz Zagreba, zaboravljajući na vreme. Ispijanjem i razmenom reči koje se u njihovom jeziku razlikuju od našeg, zabavi nikada nije došao kraj.
Sećajući se posete Areni koju smo prethodno obišli setili smo se i razloga dolaska. Međutim, naša vožnja tramvajem do tamo morala je biti prepričana. Karta za tramvaj mora se kupiti i košta 10 kuna (oko 160 dinara).
U tramvaju smo ljudima izgledali kao vanzemaljci. Nismo znali kako da koristimo aparat za poništavanje karte, potom smo zurili kroz prozore dok nam je čovek koji nas je ugostio govorio koja zgrada predstavlja šta. Naši pogledi padali su pozamašno na zgradu u trenutku kada je žena preko aparata izgovorila „Zagrepčanka“. Nasmejali smo se videvši oblakoder, jednu od najviših zgrada u Zagrebu, ali daleko drugačiju od Beograđanke. Uporna kiša odbijala se o zastakljenu zgradu čiji vrh smo videli izvijanjem vrata poput noja. Dok su naši pogledi žurno padali na Zagrepčanku i reku Savu, pogledi ljudi iz tramvaja padali su na nas.
Ono što krasi Zagreb jeste i katedrala koja je građena kao Notr Dam u gotičkom stilu, sa dve različite „kule“ na osnovi, a koja je osvetljena tokom noći i tako privlači pažnju. Po arhitekturi Zagreb podseća najviše na Beč, jer ne postoji srpski grad sa kojim bi se poredio. Uticaj Evrope na ovaj grad primeti se pri ulazu u državu, ali i po cenama.
Generalno gledano, za turiste iz Srbije, Zagreb predstavlja skup grad, gde za kafu treba da se izdvoji od 2 evra pa naviše. Cene novina, žvaka, vode, hleba i cigareta skuplji su ali ne u značajnoj meri. Samo na osnovu cena jasno je da su im primanja daleko veća od naših.
Poslednji dan u Zagrebu proveli smo u šetnji. Kupivši usput kestenje, osvrtali smo se na protekle dane provedene u hrvatskoj prestonici. Sreća na našim licima nestala je i prepustila mesto osećanju tuge kada smo se setili da moramo da se vratimo kući.
Zagreb, naučno i saobraćajno središte Hrvatske, treba posetiti jer mami turiste svojom lepotom. Međutim, pred put treba spremiti dosta novca ukoliko imate u planu da ga doživite maksimalno.
Nema komentara