Od pojave interneta i popularnosti društvenih mreža, seksualno uznemiravanje je sve prisutnije u onlajn sferi. Iako se na internetu dešava znatno češće, tome se posvećuje manje pažnje jer žrtva i počinilac nemaju fizički kontakt, a i društvo i dalje ne pridaje dovoljan značaj raznim dešavanjima u virtuelnom svetu, i to ne samo kada je reč o nasilju.
Foto: Pixabay
Ipak, na internetu je veoma lako doći do ličnih podataka, te ovaj vid uznemiravanja nije nimalo bezazlen jer u svakom trenutku može da pređe i u oflajn sferu, što se neretko i dešavalo.
Anketa sprovedena na društvenoj mreži Instagram za potrebe pisanja ovog teksta pokazala je da je nešto više od polovine ispitanika doživelo seksualno uznemiravanje na internetu (56 odsto). Od 207 ispitanika, 149 bile su devojke uglavnom u dvadesetim godinama. Čak njih 101 doživelo je neki vid uznemiravanja. Međutim, seksualno uznemiravanje se događa i muškarcima, što govori činjenica da je njih 14 od 58 takođe bilo u ovakvoj situaciji. Svega 29 odsto ispitanika zna kome da se obrati ukoliko ga neko seksualno uznemirava na internetu, a tek 2 odsto njih je prijavilo osobu koja ih je uznemiravala nadležnoj službi.
Iako su u većini slučajeva žrtve žene, a počinioci muškarci, nije retkost da muškarci dobijaju uznemirujuće poruke od drugih muškaraca ili žena.
Nikola Đurić kaže da mu se desilo nekoliko puta da mu muškarci šalju neprikladne poruke i fotografije.
– Takve poruke sam odmah brisao i blokirao pošiljaoca. Jedini put kad sam se upustio u raspravu sa nekim bilo je sa devojkom sa kojom sam prekinuo kontakt, ali mi je ona međutim nakon godinu dana pisala kako bi njen prijatelj koji je političar želeo da me upozna i da mu se sviđam. Iako sam joj objasnio da nisam zainteresovan, nastavila je sa porukama sličnog sadržaja te sam joj rekao da ću se, ukoliko ne prekine, obratiti nekome od nadležnih. Tada je prestala – kaže Nikola.
Onlajn seksualno uznemiravanje je proganjanje ili neprimereno slanje tekstualnih, foto ili video poruka korisnicima putem interneta. Neke stvari su se normalizovale do tog nivoa da neke osobe ni ne umeju da prepoznaju kada su seksualno uznemiravane. Ukoliko nekome druga osoba šalje neželjene nage fotografije, postavlja pitanja iz sfere seksualnosti ili daje neprimerene seksualne komentare, podstiče na neželjene seksualne aktivnosti, izlaže nekoga pornografiji bez pristanka, ponižava zbog seksualnosti i slično – to je sve seksualno uznemiravanje.
Foto: Ilustracija
Postoje različite vrste onlajn seksualnog uznemiravanja. Gruming je nešto što uglavnom rade stariji muškarci koji kontaktiraju mlađe devojke kako bi stekli njihovo poverenje komplimentima, pažnjom, poklonima pa i novcem ih često „pripremaju“ za susret uživo. Ucenjivanje je, takođe, česta pojava, bilo pretnjama nasiljem ili osvetničkom pornografijom. Slanje neželjenih pornografskih sadržaj, neprihvatanjem „ne“ kao odgovora i navalentnost su još neke od formi seksualnog uznemiravanja.
Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra u Beogradu naglašava da digitalno seksualno uznemiravanje može biti jednako opasno kao i ono koje se dešava oflajn.
– Posledice mogu biti nesigurnost, uznemirenost, uplašenost, neprijatnost, manjak samopouzdanja, teškoće prilikom spavanja, problemi sa ishranom, pa čak i odluka da se isključimo sa Interneta u potpunosti. U drastičnim situacijama neke žene, posebno mlađe, razmišljaju i o samoubistvu, ili to i učine – ističe ona.
Zašto se ne prijavljuje?
Mali broj osoba shvata opasnost ovog vida nasilja, jer je ono toliko prihvaćeno da prolazi kao nešto što se svakodnevno dešava. Statistika organizacije Rainn pokazuje da se u Americi na svakih 68 sekundi desi seksualno zlostavljanje.
Pavlović smatra da je odgovor na to zašto se ovaj vid nasilja ne prijavljuje gotovo identičan odgovoru zašto žene generalno ne prijavljuju nasilje.
– Reč je kompleksnom fenomenu na koji utiču i trenutno (psihološko) stanje žene (kapaciteti za prepoznavanje ponašanja kao nasilnog, nedostatak znanja o tome koja su joj prava pred institucijama, spremnost za ulazak u institucionalni proces i sl.), kao i generalno nepoverenje u institucije – dodaje ona.
Prošle godine je društvena mreža Tviter eksplodirala od objava pod heštegom #nisamprijavila koji je započela Nina Stojaković. Za dva dana je bilo preko 15.000 objava devojaka i žena iz Srbije koje su doživele neki vid seksualnog nasilja. Kasnije se pojavio i hešteg u muškom obliku #nisamprijavio. Svakako, većina razloga za neprijavljivanje je bila ta da ih je zlostavljao neko blizak, otac, rođak.
Mnogo njih nije ni razumelo šta im se dešava jer su bili premladi i naravno tu je nepoverenje u nadležne institucije koje vrlo često ignorišu i odbacuju ovakve prijave. Uvek postoji i momenat straha od nasilnika ili sramote jer se u velikom broju slučajeva krivi žrtva za samo zlostavljanje. Iako se retko prijavljuju jer se retko reaguje na slučajeve zlostavljanja koji se dešavaju u stvarnom svetu, ne može se očekivati da se prijavljuju i ozbiljno shvataju slučajevi koji se dešavaju onlajn i kojih je nebrojeno više. Dešavalo se da policija na prijavu kaže da nemaju osnove za reagovanje jer se „ništa konkretno nije desilo“.
Foto: Pixabay
Kada se neko odvaži i napravi korak da prijavi uznemiravanje, češće će dobiti negativne komentare nego one pozitivne. To dovoljno objašnjava zašto se zlostavljanja prećutkuju. Osvrnućemo se na primer od pre mesec dana, slučaj Wolt dostavljača. Naime, dostavljač kompanije Wolt je zloupotrebio svoj položaj zahvaljujući kojem je imao pristup podacima devojke kojoj je dostavio hranu, što je i iskoristio naknadno poslavši joj sms poruku. Iako poruka nije bila u seksualnom kontekstu svakako je bila neprimerena i očigledno uznemirujuća devojci koja je dostavljača odmah prijavila kompaniji. To je rezultiralo njegovim otkazom, a potom je opet poslao devojci poruku da joj „zahvali“ što ga je prijavila.
Devojka koja ga je prijavila i koja je želela da ostane anonimna je rekla da je namerno okačila poruke sa sve njegovim brojem telefona kako bi ljudi međusobno delili, ali smatra da se situacija malo otrgla kontroli.
– Ja sam planirala njega da prijavim nakon prve poruke, da on istrpi posledice i da se na tome završi priča, ali nakon druge poruke sam htela da svi znaju za to, jer je čist bezobrazluk nabijati nekome krivicu za svoje postupke – ističe ona.
Ovaj slučaj je u neverovatno kratkom vremenu dospeo do svih medija, gde je izbila rasprava ko je u pravu. Najproblematičnije je to što je dostavljač dobio ogromnu podršku, kako muškaraca tako i žena. Mnogi nisu ni svesni da je i ovo vid zlostavljanja koji mogu da prijave i da imaju prava na to. Ovo je pokazatelj stepena normalizovanosti ove društvene pojave.
Slučaj Telegram
Prošle godine je otkriveno postojanje grupa na platformi Telegram, od kojih je jedna brojala čak preko 36.000 muškaraca sa Balkana, u kojoj su delili eksplicitne fotografije, snimke, imena i adrese devojaka bez njihovog pristanka. Grupa jeste ugašena, ali to nije sprečilo nastajanje novih grupa sa sličnim sadržajima. Ovo ne samo da je povreda intimnosti i časti, radi se o krivičnim postupcima za koje su propisane i zatvorske kazne.
Pored osvetničke pornografije, delile su se i fotografije maloletnih devojaka. Osvetnička pornografija je nažalost česta pojava koja najčešće pogađa žene. Dobrovoljno slanje eksplicitnih fotografija nije neka novost, a ukoliko žena to uradi, svakako ne očekuje da se taj sadržaj deli dalje i to ne podrazumeva saglasnost za širenje istog. I onda kada se desi takva situacija, reakcija javnosti ulavnom bude: „Šta je očekivala kada je slala takve slike?“, „Kako nije znala bolje?“ i slično, a veoma retko se krivi muškarac koji je taj sadržaj podelio. Ovde je u pitanju okrivljavanje žrtve takozvani „victim blaiming“ koji je česta pojava i u slučajevima silovanja („Kakvu je odeću nosila?“ „Šta je tražila tako kasno napolju?“) umesto okivljavanja pravog krivca. Međutim, isto nije strano deljenje pornografskih sadržaja koji su nastali bez znanja žrtve. U tom slučaju nije baš toliko lako svaliti krivicu na žrtvu.
Iz Autonomnog ženskog centra ukazuju da se devojke i žene koje su preživele digitalno seksualno uznemiravanje mogu obratiti svim ženskim organizacijama, anonimno i poverljivo, i tu mogu dobiti psihosocijalnu podršku i informisanje o pravima. S obzirom na to da je polno uznemiravanje krivično delo, ono se može prijaviti i policiji i tužilaštvu, kao i posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Isto tako i muškarci mogu prijaviti slučajeve uznemiravanja policiji i tužilaštvu.
Vlada Republike Srbije je uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu pokrenula projekat, platformu „Čuvam te“ za prevenciju i suzbijanje nasilja koje uključuje decu, gde se između ostalog mogu prijaviti i slučajevi digitalnog seksualnog uznemiravanja.
Neki od brojeva telefona na koje se može prijaviti digitalno seksualno nasilje:
Policija 192
SOS Ženski centar u Novom Sadu 021/422-740
Autonomni ženski centar u Beogradu 0800-100-007
Nema komentara