Od 11. do 19. jula 1995. godine, belim maramama svezanih očiju, rukama uvezanim u žice, leđima okrenuti pripadnicima Vojske Republike Srpske (VRS), puškomitraljezima i granatama oduzeti su životi preko 8 hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka, u procesu etničkog čišćenja istočne Bosne i Hercegovine. Danas je u toj državi dan žalosti i sećanja na najteži zločin počinjen u Evropi još od Drugog svetskog rata.
Na preko 700 godina zatvora, kako u međunarodnim ali i domaćim sudovima kažnjeno je oko pedeset osoba za zločine u Srebrenici.
U Memorijalnom centru u Potočarima, u Bosni i Hercegovini (BiH) danas se vrši komemoracija i ukop još sedam žrtava genocida koji se dogodio u Srebrenici 1995. godine.
Sedam identifikovanih posmrtnih ostataka biće pohranjeno u Potočarima gde se nalaze grobovi još 6751 žrtve.
Učesnici ultra maratona, motomaratona, biciklističkog i kvad maratona iz Evrope i regiona danas su stigli i u Memorijalnom centru Srebrenica-Potočari održali komemorativni skup, te prisustvovali sahrani novoidentifikovanim žrtvama genocida.
Šestog jula 1995. godine VRS je započela napade pod nazivom Krivaja 95 na područja Srebrenice i posmatračkih položaja Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR), navodeći više od 20 hiljada ljudi u beg ka bazi UNPROFOR-a u obližnjem mestu, Potočarima.
U narednim danima snage VRS-a pod komandom tadašnjeg predsednika samoproglašene Republike Srpske, osuđenih ratnih zločinaca, Radovana Karadžića i komandanta vojske, Ratka Mladića, uprkos otporima Armije BiH i Holadskog bataljona (UN) nastavljaju granatiranje enklava.
Dve godine pre izvršenja genocida, teritorija enklave Srebrenice proglašena je demilitarizovanom zonom. Rezolucijom 819 Veća sigurnosti, Srebrenica je postala sigurna zona, nakon granatiranja školskog igrališta u aprilu 1993. godine, pri čemu je nastradalo više od 70 osoba. Isprva Kanadski, a potom Holandski bataljon bio je odgovoran za održavanje mira u sigurnoj zoni. Primirje je prekinuto godinu dana nakon uspostavljanja zone, a situacija nastavila da eskalira zbog konstantnih napada na enklavu.
Nekoliko meseci pre početka zauzimanja Srebrenice, u martu 1995. godine Drinskom korpusu VRS, pod upravom generala Milenka Živanovića, a kasnije generala-potpukovnika Radislava Krstića, po takozvanoj Direktivi 7, nalaže se eliminisanje muslimanskog stanovništva iz područja Srebrenice i Žepe. Direktiva 7 priprema je za zločin koji će se dogoditi u Srebrenici, Potočarima, Bratuncu, Branjevu, Orahovcu, Pilici, Kravici.
Na današnji dan pre trideset godina, snage VRS-a zauzimaju Srebrenicu. Tog i sledećeg dana u hotelu Fontana u Bratuncu odvijaju se pregovori između Mladića, predstavnika Holandskog bataljona, Tomasa Karemansa i predstavnika muslimanskih civila.
“Možete opstati ili nestati” izgovorio je Mladić, uputivši ultimatum bošnjačkom stanovnišvu, zahtevajući da predaju oružje i odvoje sve muškarce od svojih porodica, pod izgvorom da moraju biti ispitani o tome ko su ratni zločinci.
U to vreme, u bazi UNPROFOR-a u Potočarima utočište nalazi oko 30 hiljada ljudi, uglavnom žene sa decom i stariji ljudi. Nema dovoljno hrane, medicinske pomoći, vode. Hiljade ljudi boravi u napuštenim objektima i na ulicama.
Vojska Republike Srpske ulazi u bazu u Potočarima. Stižu autobusi i kamioni. VRS odvaja muslimaske dečake i muškarce. Žene i deca idu u vozila, odlaze u Kladanj, teritoriju pod kontrolom Armije Bosne i Hercegovine (ABiH). Ostavljajući sve svoje dragocenosti sa strane, bez ličnih stvari, muškarci i dečaci ostaju zarobljeni u takozvanoj Bijeloj kući u Potočarima.
Odatle bosanske muslimane prevoze u obližnje škole i na livade, gde ih ubijaju, ostavljajući za sobom masovne grobnice. Tokom ostatka 1995. godine pripadnici VRS-a grobnice prekopavaju teškom mašinerijom i premeštaju posmrtne ostatke žrtava na druge lokacije, to jest, u sekundarne grobnice, u nadi da će tako zataškati zločin.
Ostaci jedne žrtve mogli su se naći u više grobnica, udaljenih i po nekoliko kilometara jedna od druge, navodi Međunarodna komisija za nestala lica (ICMP). Do danas, Komisija je uspela da identifikuje nešto više od 7 hiljada žrtava genocida, koristeći metode koje se baziraju na DNK analizi, ali i one koje ne uključuju genetička poklapanja za identifikaciju. Bližnji nastradalih do sada pružili su preko 22 hiljade bioloških ostataka za pomoć identifikacije svojih članova porodice, navodi ICMP.
Memorijalni Centar Srebrenica-Potočari
Prošle godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju po kojoj se 11. jul obeležava kao Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici. Ovim dokumentom se osuđuje veličanje ratnih zločinaca, kao i negiranje genocida.
Beograd je donošenje ove rezolucije okarakterisao kao pokušaj da se srpski narod predstavi kao “genocidan”, dok je Sarajevo iznelo mišljenje da bi ovakav dokument doprineo pomirenju dveju zemalja. I dok su ministri u Vladi sedeli ogrnuti srpskim zastavama, isto to činio je i predsednik Srbije na sednici UN-a u Njujorku. Za to vreme, u Srbiji i Republici Srpskoj se vodi oštra kampanja negiranja zločina, navodi Memorijalni Centar Srebrenica u izveštaju za 2024. godinu. Centar navodi da je kampanja negiranja doprinela jačanju retorike revizionizma, kao i etničkog nacionalizma, koji za cilj ima produbljivanje etničkih podela i nestabilnosti u regionu.
U izveštaju se navodi da su tabloidi prednjačili u širenju opasnih narativa o Rezoluciji, kao i da su isticali da je u pitanju velika zavera protiv srpskog naroda, u navodnoj organizaciji država Zapadne Evrope. Navodi se i da su televizije sa nacionalnom frekvencijom, poput Pinka i Javnog medijskog servisa Srbije, RTS-a podsticale sličnu retoriku. U slučaju RTS-a, navode, informativne emisije bile su posvećene umanjivanju zločina u Srebrenici, dok je na Pinku glavni mehanizam bio senzacionalističko izveštavanje, emisije sa sagovornicima bliskim vlasti, te negiranje zločina.
Međunarodni sud u Hagu 2007. godine doneo je presudu po kojoj je VRS počinio genocid.
Uprkos osudi međunarodne zajenice, u Srbiji se polarizacija društva po pitanju stava pospešuje medijskim narativima. Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, TV Prva i Infomer prikazan je film koji događaje u Srebrenici opisuje kao manipulaciju protiv srpskog naroda, navodi Radio Slobodna Evropa. Emitovan serijal nastao je u produkciji Centra za društvenu stabilnost, za koji se smatra da je vladina – nevladina organizacija (GONGO), propagira stavove vlasti, objavljivanjem pristrasnih serijala u kojima iznose dezinformacije ali i propagandu, ocenjuje Istinomer.
Dan uoči obeležavanja genocida u Srebrenici još jedan je od dokaza da se podele oko pitanja ovog zločina nastavljaju, te je tako Novi Sad oblepljen plakatima sa natpisom “Jedini genocid na Balkanu bio je nad Srbima”.
Radovan Karadžić osuđen je na doživotnu kaznu zbog genocida u Srebrenici i drugih zločina tokom rata u BiH.
Ratko Mladić, čiji se murali i dalje mogu videti u mnogim gradovima širom Srbije, osuđen je za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Služiće kaznu doživotnog zatvora.
Radislav Krstić, komandant Drinskog korpusa osuđen je na 35 godina za genocid u Srebrenici.
U Srbiji ali i regionu, pitanje genocida u Srebrenici ostaje osetljiva tema. Uprkos političkoj instrumentalizaciji tog masovnog ubistva, bližnji žrtava koje još uvek nisu pronađeni ili identifikovani ne gube nadu. Hiljade belih mezara (grobova) u Potočarima stoje, uprkos negiranju i nepravdi koja već trideset godina ne napušta istočnu Bosnu i Hercegovinu, a tada Republiku Srpsku.
Danas, na mezarju, posle spomena, i obeležavanja genocida nad bošnjačkim stanovništvom, nakon ukopa još sedam žrtava, svaka nova dženaza podseća na to da istina, ni nakon trideset godina, nije u potpunosti razotkrivena.
Nema komentara