Treći, a ujedno i poslednji dan Festivala studentskog pozorišta obeležile su dve predstave i promocija knjige usko povezane sa tematikom manifestacije. U pitanju je delo pozorišnog kritičara Aleksandra Milosavljevića, Boris Isaković – Priča o glumcu i glumi. U promociji učestvovali su i vanredni profesor na novosadskoj Akademiji umetnosti Boris Liješević i docent Miloš Pušić.
Na pozornici Novosadskog pozorišta nastupile su studentkinje na master studijama Akademije umetnosti u Banjskoj Bistrici. Sa svega tri glumice, a dve junakinje u prvom planu, ovo izvođenje je kroz teme koje se neretko i u današnje vreme guraju pod tepih, kroz čistu emociju, suočavanje sa sopstvenim strahovima, ali i uz poneku šalu, poslalo snažnu poruku o značaju međusobne empatije, kao i neverovatnim slučajevima ukrštanja sudbina dveju osoba.
Foto: Tijana Doroški
Priča Malina Tonija Marčanta prati dve žene u nesvakidašnjem okruženju – po prvi put se upoznaju u bolnici. Nakon kraćeg razgovora i nervoznog probijanja leda, saznajemo da su tu iz suprotstavljenih razloga – jedna od njih došla je na abortus, a druga najverovatnije ne može da ima decu. Koliko god različiti njihovi putevi bili, njih dve se u ovoj čudnovatoj igri sudbine zbližavaju, saznaju pojedinosti o životu one druge, i što je najvažnije – jedna drugoj pružaju oslonac, jer naposletku dele istovetni strah od sutrašnjice i muči ih neizvesnost.
“Naša koleginica koja je režirala predstavu odabrala je ovu temu jer smatra da je značajno govoriti o ovakvoj intimi ženske duše, saznati o poteškoćama, a iznad svega naglasiti važnost podrške i razumevanja u teškim situacijama, ma koliko bile različite od naših. I nas tri smo u ovom procesu, poput likova u predstavi, saznale mnoge stvari, međusobno i o nama samim. Zaista nam je pomogla da se zbližimo”, objašnjava Simona Kaščakova, koja tumači ulogu Ajlin.
Foto: Tijana Doroški
Iako je radnja gotovo nepostojeća, u smislu da čitava predstava prati razgovore između junakinja, uz neizostavnu džangrizavu medicinsku sestru, koja se ipak do kraja na neki način sa njima poistovećuje, izvođenje nije bilo nimalo jednostavno. Odabir scenografije naročito je interesantan; glumice koriste mnoštvo pokretnih stolova koje po potrebi pomeraju, sklanjaju, čak i po njima hodaju.
“Stolovi uvek predstavljaju izazov. Pošto ih je mnogo, morale smo ih numerisati, nisu u potpunosti isti i bile bismo u problemu da slučajno sklonimo sa scene onaj u kom nam se nalaze rekviziti i odeća. Pritom, ovo je prvi put da nastupamo na ovakvoj sceni – originalno je predviđeno da gledaoci sede sa obe strane bine”, precizira Simona.
Inače, ansambl iz Banjske Bistrice gostovao je na Festivalu studentskog pozorišta našeg grada i prošle godine, i to u izvođenju dela Igre za odrasle poljskog autora Pavela Demirskog.
Za sam kraj manifestacije, u 21 čas počela je predstava Sedam dana u izvedbi studenata Fakulteta dramskih umjetnosti na Cetinju. Ovo delo spisateljice Tene Štivičić na duhovit način govori o različitim izazovima sa kojima se ljudi u urbanim društvima današnjeg doba suočavaju i o tome na koji nas način može namučiti prilagođavanje, a zašto je i dobro.
Deveto izdanje Festivala studentskog pozorišta u organizaciji novosadske Akademije umetnosti zvanično je završeno, a obeležile su ga razne kulturno-umetničke priredbe, nova dragocena poznanstva i mnoštvo različitih emocija i pozitivnih utisaka. A s obzirom na to da je sledeće izdanje festivala jubilarno, iz organizacije najavljuju i mnoge novitete.
Nema komentara