,,Malo je neočekivano za nekog ko se bavi rokenrolom da piše lepim stilom, takvim jezikom, pristojno, bez psovki. Ništa ne bode oči, ne provocira, a metafore su na mestu“, ovim rečima je novosadski pisac i muzičar Slobodan Tišma opisao stil pisanja američke pank heroine Peti Smit u njenoj knjizi Sakupljanje vune koja je predstavljena sinoć u Američkom kutku.
foto: Sonja Smiljanić
Knjiga Sakupljanje vune objavljena je 1992. a ove godine ju je profesor engleske književnosti Zoran Paunović preveo na srpski jezik u izdanju Geopoetike. On je sinoć istakao da knjiga može na prvi pogled da zbuni ako znamo onaj prkosni lik Peti Smit sa fotografija i njen pomalo agresivni pevački i svirački nastup u muzici.“Njeni zapisi pomalo liče na bajke o vlastitoj prošlosti, na priče strave koje govore koliko zapravo ono što u retrospektivi postaje poetično, romantično i sentimentalno, u vreme kada se zbiva nije ništa od toga“- pojasnio je Paunović.
Slobodan Tišma smatra da u knjizi ima jedna ključna stvar, a sadržana je u samom naslovu: sakupljanje, odnosno sakupljači vune. Već u prvom poglavlju, kako je naglasio, Peti piše kako noću ustaje iz kreveta, prilazi prozoru, i posmatrajući poljanu ispred njihove kuće, primećuje ljude koji se sporo kreću i nešto rade. Od jednog čoveka, nestvarnog izgleda, sa dugom sedom kosom i bradom saznaje da su to „sakupljači vune“, slikovito priča Tišma i napominje kako se na kraju knjige o svemu tome ponovo govori otkrivajući na taj način svoju natprirodnu sposobnost i moć noćne vizije.“Bitne su slike koje su proizašle iz arhetipskog sveta, najvećih dubina detinje psihe, a probudile su se u njoj u noćnom času“, objašnjava Tišma.
Vitomir Simurdić je govoreći o knjizi istakao da rokenrola u njoj nema direktno u prvom planu, ali da se, ipak, nalazi u skrivenom i krajnje poetizovanom značenju. „Knjiga je pisana u doba rokenrola i taj duh rokenrola, cajtgajst, oseća se u nepovezanim fragmentima, jednoj nelinearnoj naraciji“.
Paunović nije propustio priliku da podseti kako je Peti Smit jedna od najznačajnijih ličnosti čitave istorije rokenrola. Osim što je unela poeziju u rokenrol i progovorila ženskim glasom, donela je još jednu vrstu slobode, onu zbog koje se naziva „kumom panka“ - da se kreativno izražavate i na instrumentima na kojima praktično ne znate da svirate.
Osim Sakupljanja vune, Peti Smit je napisala i objavila još knjiga i zbirki pesama: Babel (1978), The Coral Sea (1996), Strange Messenger (2003), Auguries of Innocence (2005), Land 250 (2008), M Train (2015). Objavila je i više od deset albuma, od kojih je najpoznatiji Horses, 1975. kao začetak i osnova pank muzike. 2005. godine odlikovana je najvišim Ordenom viteza umetnosti i književnosti, Francuske Republike. Peti Smit je nastupala 2007. u Novom Sadu na Exitu. Autobiografija Samo deca koju je objavila 2010. postala je bestseler Njujork tajmsa i osvojila jednu od najstarijih i najuglednijih američkih književnih nagrada National Book Award. Ove godine najavljeno je i snimanje televizijske serije prema knjizi Samo deca, o ranom životu Peti Smit i fotografa Roberta Mepeltorpa.
Nema komentara