Svakodnevni život u Srbiji postaje sve skuplji, od cena namirnica u prodavnicama do računa za struju i vodu - troškovi su sve veći, dok primanja prosečnog građanina to jedva uspevaju da pokriju. U međuvremenu, aktuelna vlast se diči rekordnim BDP-om, nikad višim prosečnim platama i najvećom stopom rasta u Evropi.
Prema podacima Ministarstva finansija, od 1. januara 2026. godine, mesečna minimalna zarada iznosi 64.554 dinara neto, što je, bar na papiru, dovoljno da pokrije minimalnu potrošačku korpu koja iznosi 58.000 dinara, sa malim viškom. Minimalna potrošačka korpa predstavlja najneophodnije troškove života, samo ono što je dovoljno „da preživimo“. Dakle, bez hobija, putovanja i kvalitetne garderobe. Međutim, ako želimo „da živimo“, a ne samo „da preživimo“, potrebno nam je mnogo više.
Prosečna potrošačka korpa u Srbiji je približna cifri od 112 hiljada dinara, što je skoro duplo više od minimalne plate. Takođe, ni prosečna srpska plata, koja se približava cifri od 109 hiljada dinara, nekad nije dovoljna za cifru prosečne korpe.
Ako uzmemo u obzir i činjenice da su svi troškovi u velikim gradovima bar od 5 do 10% viši od proseka, kako piše Naš portal (na primer, prosečna korpa u Beogradu iznosi otprilike 120 hiljada dinara) i da dobar deo građana Srbije prima dosta manju platu od prosečne, to velikoj većini domaćinstava predstavlja ozbiljan izazov.
Bivši guverner Narodne banke Srbije i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu profesor doktor Dejan Šoškić izjavio je za Odjek da su enormno visoka primanja u pojedinim sektorima državnog aparata i rukovodećim mestima javnih preduzeća znatno podigla prosečnu srpsku platu u odnosu na medijalnu, to jest onu koju prima većina građana.
Foto: CorD Magazin
„Nažalost, prosečna plata koja se isplaćuje u Srbiji nije i najčešća koja se isplaćuje u našoj zemlji, jer su pojedini sektori državnog aparata kao što su policija, državne agencije i javna preduzuća, posebno za rukovodeća mesta, sa znatno višim platama od najčešćih plata u Srbiji. Tako je zvanična prosečna plata zapravo viša od one koju prima najveći broj građana, takozvane medijalne plate. I prosečna i medijalna plata su najčešće niže od prosečne potrošačke korpe. Ovde ima nekada i nepreciznosti jer se podatak o platama objavljuje mesečno, a podatak o prosečnoj potrošačkoj korpi ume da kasni i po nekoliko meseci“, objašnjava Šoškić.
Prosek plate, koji je dobar samo na papiru, vladajući režim koristi kako bi tehnikom perfidne propagande sakrio realno stanje života u Srbiji i obmanuo sopstvene građane, tvrdi profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, profesor doktor Ognjen Radonjić.
„Jasno je da su u Srbiji u poslednjih desetak godina značajno porasle nejednakosti u raspodeli dohotka i bogatstva, pa je samim tim siromaštvo i dalje veliki problem što vlast pokušava da sakrije kroz svoje, već standardne, tehnike propagande i opsenarstva. Ako pogledamo širu kategoriju, zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je stopa rizika od siromaštva poslednjih godina oko 19–20%, odnosno oko 1,3 miliona ljudi. Kada se ovoj grupi doda i socijalna isključenost dolazimo do ukupnog udela od oko 25% stanovništva“, navodi Radonjić.
On dodaje da podaci iz najveće svetske baze za praćenje nejednakosti u raspodeli bogatstva (World Inequality Database) pokazuju da je 2024. godine jedan odsto najbogatijih građana posedovao čak 24% ukupnog bogatstva u Srbiji, dok je polovina najsiromašnijih raspolagala sa skoro pet puta manje, tačnije 4,8% tog bogatstva. Profesor se posebno osvrnuo na političku pozadinu finansijske nejednakosti, naglasivši da su „erupcija nejednakosti i siromaštva u najvećoj meri posledica bujanja organizovanog kriminala i korupcije sakrivenog iza slogana Srbija pobeđuje“.
Profesor Šoškić kao svoj savet za opstanak mladima u aktuelnom sistemu navodi ulaganje u znanje i zdravlje, ali naglašava i značaj sistemske promene koja bi to osigurala.
„Potrebne su ozbiljne promene privrednog i društvenog sistema u našoj zemlji, koje bi u centar pažnje stavile razvojni put naših građana od njihove mladosti, preko karijernog razvoja, stanovanja i porodične zrelosti, do penzijske i zdravstvene zaštite“, navodi sagovornik.
On je posebno istakao i činjenicu da bi naša država po tom pitanju mogla da se ugleda na na dobra rešenja koja već postoje na svetu i dodao da ulaganje u sopstveno znanje i zdravlje smatra dugoročno najisplativijim.
„Ulaganje ovde ne treba shvatati kao finansijsko ulaganje, već sistematsko ulaganje truda i vremena za sopstveni kvalitetni razvoj. Pojedinac sa puno znanja, stalno rastućeg znanja, i očuvanim zdravljem ima ključne preduslove i za dobru karijeru i kvalitetan život“, objašnjava on.
Na pitanje kako bi mogao da se reši problem sve skupljeg života u Srbiji, profesor Ognjen Radonjić je istakao činjenicu da su našem društvu ozbiljne promene institucija preko potrebne.
„Preduslov bilo kakvog zaokreta su institucije koje štite običnog čoveka, a ne moćnike. To znači institucije koje obezbeđuju ličnu bezbednost, štite od nasilja, garantuju osnovna ljudska prava i štite slabije, ne tako što ih pretvaraju u socijalne slučajeve, već tako što im omogućavaju ravnopravno učešće u društvu. Tek kada se uspostavi takav institucionalni okvir, u kome se poštuju pravila, i u kome javni sistem funkcioniše predvidljivo, oslobađaju se društvene sile koje podižu životni standard. Zato su ključni stubovi tog institucionalnog okvira pristup kvalitetnom javnom zdravstvu, obrazovanju koje ne reprodukuje poslušnost već kritičko mišljenje,tačnim i proverljivim medijima, kao i drugim uslugama koje određuju kvalitet svakodnevice. Tamo gde su ove usluge potrošene, ili privatizovane u korist uske elite, društvo počinje da se raspada iznutra. Dostojanstven život podrazumeva ne samo pun stomak, već osećaj da postoji pravda, da zakoni važe podjednako, da je moguće ostvariti svoje pravo bez straha i poniženja“, zaključuje profesor Radonjić.
Nema komentara