Objavljena je nova knjiga u izdanju Društva novosadskih književnika pod nazivom „Pesnici Novog Sada“. Knjigu koja obuhvata panoramu od preko stotinu novosadskih pesnika, od Jovana Jovanovića Zmaja pa sve do savremenih autora, priredio je dr Zoran Đerić.
Foto: DNK
U knjigu nisu uvršteni svi pesnici koji su imali neku sponu sa Novim Sadom, već se radi o izboru onih koji su bili najznačajniji ili najpoznatiji.
„Autori u knjizi su povezani na više načina. Pre svega, tematski. Tema je, naravno, Novi Sad, kao mesto rođenja, studiranja, rada, smrti. Najmanje jedan zajednički sadržilac, a kod nekih su svi. Jovan Jovanović Zmaj je rođeni Novosađanin. Kao što su i Miodrag Pavlović, Olivera Šijački, Milan Živanović, Đorđe Balašević, Nenad Šaponja, Stevan Bradić, Nataša Bundalo Mikić i još mnogi. Većina drugih zastupljenih pesnika je svoj život provela u Novom Sadu, a polovina njih, na žalost, nije više u životu. Korice ove knjige su ih okupile na jednom mestu. Novi Sad je, dakle, ovde prisutan i kao fizički prostor, ali i kao poetički okvir, budući da je akcenat stavljan na pesmama o gradu. Poetika urbanog je, znači, ono što ih okuplja na jednom mestu“, govori priređivač dr Zoran Đerić za Univerzitetski odjek.
Pesnički opus ove knjige započinje vanvremenskim autorima poput Jovana Jovanovića Zmaja, Laze Kostića, Ive Andrića, Vaska Pope, Stevana Raičkovića, Miroslava Antića, Danila Kiša, Aleksandra Tišme, dok poslednje stranice krase imena mladih autora: Snežane Nikolić, Rastka Lončara, Milene Kulić. Zanimljivo je da se malo govorilo o stvaranju Ive Andrića i Miloša Crnjanskog u Novom Sadu, i da čak i neki poznavaoci ne znaju kakva je njihova povezanost sa gradom. Naime, Ivo Andrić je dolazio u Jodnu banju na oporavak, a Crnjanski je baš u sobi današnjeg hotela „Vojvodina” osmislio svoju najčuveniju pesmu „Sumatra“.
„Novi Sad dat je kao prostor u kome se živelo i živi, pisalo i piše, na jezicima društvene sredine (pored srpskog, tu su mađarski, rumunski, slovački, rusinski i romski pesnici, naravno, ovde u prevodu na srpski jezik). U pitanju je veliki stvaralački raspon: ceo dvadeseti vek i prve dve decenije dvadeset prvog veka. Otuda i veliki broj pesnika – 161. Ova panorama je još jedan dokaz da je Novi Sad bio i ostao pesnička prestonica“, dodaje Đerić.
On još uvek nije siguran da li će biti upriličena promocija ove knjige, kao ni da li će, ako je bude, biti virtuelna ili sa publikom.
Društvo novosadskih književnika (DNK), u čijem je izdanju ova knjiga, osnovano je 27. juna 2018. godine u prostorijama Matice Srpske. Danas okuplja pedesetak najznačajnijih autora koji žive i rade na teritoriji Novog Sada. Društvo je osnovano sa namerom da se kroz aktivnosti koje će sprovoditi obogati kulturni i književni život Novog Sada i da njegovi članovi ujedinjeno rade na tome. Jedan od najznačajnijih prvobitnih ciljeva bilo je i poboljšanje pozicije pisaca u današnjem vremenu. Jedan od njihovih projekata je i onlajn književni časopis „Međutim“, koji ćitaocima pruža bogat sadržaj, od književne kritike domaće i strane književnosti, preko autorskih tekstova, do tekstova koji se tiču različitih fenomena u dosadašnjoj književnosti. Svakako, značajnu ulogu DNK imaće i tokom 2022. godine, kada će Novi Sad poneti titulu evropske prestonice kulture.
Nema komentara