Delegacija Evropske unije u Srbiji organizovala je povodom Međunarodnog dana žena debatu o lingvističkim aspektima rodne ravnopravnosti. Voditeljka Olja Bećković proglasila je reči „psihološkinja“ i „sutkinja“ skandaloznim, a ulje na vatru dosuli su čuvari rodnog identiteta životinjskih vrsta (kako ih drugačije nazvati?) koji su se zapitali gde su muški oblici imenica „veverica“ i „zebra“.
Budući da smo u avgustu minule godine saznali da je Udruženje heteroseksualnih muškaraca iz budžeta Novog Sada dobilo 300.000 dinara za ekološke projekte, ne treba da nas čudi nova generacija zoologa koja se bori za prava veverana i zebara. O čemu je, zapravo, reč? O grupi lingvističkih volontera koji na besmislen način - preterivanjem i pomodarskim iščuđavanjem - žele da dokažu da je rodnosenzitivni jezik besmislen.
Tako je i Andrej Fajgelj, direktor Kulturnog centra Novog Sada, pored niza pitanja koje ova tema obuhvata, odlučio da se fokusira na vulgarnu analogiju: „Trener strasni pušač, trenerka pušačica“. Ovakvoj neodoljivoj duhovitosti verovatno su se od srca obradovali Cokula, Proja, Motika, i uopšte svi vredni ljudi Treće Srbije, ali su prva i druga Srbija ostale uskraćene za pokretanje debate na kulturan način, kakav se i očekuje od direktora jedne javne ustanove posvećene - kulturi.
Tema rodnosenzitivnog jezika prilično je komplikovana i jedna je od najizazovnijih u proučavanju savremenog srpskog jezika. Uz to, čini se da idealnog rešenja nema: možda je imenica lovkinja „skandalozna“, ali je skandalozna i konstrukcija poput „istakla je guverner Tabaković“. Možda govornici srpskog jezika nikada neće prihvatiti borkinje, vojnikinje i psihološkinje (ove imenice su u jezik došle prekasno da bi se lagodno usvojile), ali iščuđavanje ne može biti jedini kriterijum zbog kojeg će one biti odbačene.
Većina ženskih oblika imenica u potpunosti odgovara duhu srpskog jezika: leče nas doktorke, podučavaju profesorke, nastavnice i učiteljice, preduzećima upravljaju direktorke, a u emisijama sa gostima razgovaraju voditeljke (poput prestrašene rodnosenzitivnim jezikom Olje Bećković). Postoje, naravno, i primeri koji ne zvuče sasvim prirodno, i oni su obavezni mamac za sve dušebrižnike koji argumentom izuzetka žele da sruše čitavu tezu.
Borkinje i vojnikinje ćemo preživeti, ali će nas inat sahraniti.
Nema komentara