Velemajstor trilera, kriminolog i pravnik, Donato Karizi u osmom ostvarenju i dalje briljira mameći publiku da u dahu pročita njegov novi roman. „Igra šaptača“ bavi se zlom, običnim i manje običnim ljudima, ispituje granice do kojih je čovek sposoban da ide, koje mesto zauzima porodica i da li se može verovati bližnjima? Uostalom, postavlja pitanje da li je tehonologija neophodna ljudima i kakve zamke stoje iza interneta? Da li aleksitimija nadjačava empatiju? Nebrojena su pitanja, a odgovori se protežu na intrigantnih 29 poglavlja.
Photo: Branka Erceg
Mila Vaskez je policajka u penziji već deset godina. Radila je u Čistilištu, odeljenju za nestala lica. Ima kćerku Alisu, i pored toga bori se sa poremećajem poznatijim kao „ledena duša“. Ne poseduje sposobnost empatije. Svoj posao sa nestalima doživljava kao praćenje mračne duge, a na kraju, čeka je ćutljivo čudovište nezasito krvlju.
Život Vaskezove, miran deceniju, narušava poseta bivše šefice, Džoane Šanton, koja traži pomoć. Porodica Anderson – otac, majka i dve kćerke iskasapljeni su na porodičnom imanju. Zahvaljujući anonimnoj dojavi, glavni osumnjičeni uhvaćen je nakon 48 sati. Bizarno je to što je osumnjičeni od glave do pete pokriven brojevima, niko ga nije video, niti postoji u policijskom registru. Na levoj ruci ima tetovirano Milino ime. Nadimak mu je Enigma.
Na nagovor bivše nadređene, Mila nevoljno napušta izolovanu vikendicu i dolazi nazad na svoje radno mesto. Kolege joj nisu naklonjene i njen povratak doživljavaju kao konkurenciju. Ona daje sebi rok 12 sati da sklopi slagalicu i vrati se kući. Međutim, priča dobija potpuno novi zamah kada shvati da se Karl Anderson, otac, i ubica poznaju.
Postavlja se pitanje zašto jedna ugledna i imućna porodica bez ikakvog razloga napušta svoj raskošan život i prelazi na udaljenu lokaciju, oronulu i staru vikendicu, bez struje i vode? Ako je Karl tako odlučio, zašto je takav stav podržala njegova supruga?
Pisac na maštovit i domišljat način uvodi čitaoca u tok krimi priče. Analitično proučava međuljudske odnose, od onih površnih na poslu do duboko emotivnih, porodičnih. Prisnost i vezanost članova porodica u ovom delu poseduju određenu dozu kontroverze. Odnos između deteta i roditelja dolazi na potpuno nov nivo.
Baveći se prikazom psihopate, Karizi primarno aludira na brojne mentalne poremećaje. Takođe, objašnjava njihovu neprikosnovenu logiku i mračan um. Paradoksalno, dokazuje da su dželati sačinjeni od krvi i mesa. Nisu neranljivi. Mogu biti ubijeni. I mogu patiti. Po Karizijevoj priči, psihopata je sam po sebi zatvor. Tu je demon koji vapi za slobodom. Najsvirepije ubice skop su ljubaznosti i lažne dobrote prema spoljnim posmatračima.
Istražujući virtuelni svet, dolazi do saznanja da je internet neizbežan element savremenog doba. Autor objašnjava gde završava zlo i poredi internet sa ogromnim sunđerom – upija sve ono što ljudi jesu, pogotovo ono najgore. U realnom životu čovek je primoran da se drži pravila, dok mreža uklanja licemerstvo i pokazuje slobodu i razvrat društva, u kome vlada zakon jačega.
Osmo izdanje Donata Karizija vrvi od kratkih, oštrih i promišljenih dijaloga. Izgled glavnih likova šturo je opisan. Pisac daje prednost njihovom razmišljanju i unutrašnjem monologu. Čitalac razvija tu draž da zamišlja spoljašnji izgled aktera. Fokus celokupne radnje baziran je na ubici. Odustvo opisa doprinosi njegovoj mističnosti i prepušta se čarima mašte širokog auditorijuma. Ekces koji je rezultat psihopatinog dela dočaran je do minijaturnog detalja, što pogoduje uzbudljivosti i napetosti. Zagonetka u samom početku deluje nerešivo i do polovine knjige akteri deluju statično. Opis ambijenta deluje poprilično sivo, tmurno i beživotno, u skladu sa atmosferom. Svaki odlomak završava se na intrigantan način, golicajući maštu čitalaca i budi čitalačku glad narednog poglavlja.
Surovim i nepokolebljivim stavom autor kroz ovo delo provlači i temu interneta i na brutalan način donosi sud o njemu. „Internet nije pravedan, on je svirep. I nije tačno da ispravlja društvene nepravde. Naprotiv, ne zaboravlja i ne prašta....I mada je laž, ostaje tu zauvek. Svako može da koristi veb kao oružje i, što je još gore, isto tako zna da će ostati nekažnjen.”
Donato Karizi je još jednim delom opravadao poverenje publike. Maestralno je ilustrovao psihološku stranu ličnosti likova, provlačeći mentalne poremećaje, porodicu, strah i internet kao teme, kroz zapažanja junaka. Vodeći se kratkim rečenicama, upečatljivim i drskim odgovorima i nehumnim delima dovlači u svet koji je stran običnim ljudima. Preokret je neminovan, kako u samoj priči tako i u prosuđivanju ubica iz ugla pojedinca.
Nema komentara