Ovogodišnji, 14. po redu Međunarodni festival proze – Prosefest, održaće se od 16. do 18. decembra. Zbog pandemije koronavirusa, festival će biti prikazan na Jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada, pod sloganom Zauzmi pozu-čitaj prozu!
Foto: Kulturni Centar Novog Sada
Prosefest osnovan je sa namerom da ljudima približi književnost kroz živi i neposredni kontakt autora sa čitalačkom publikom. Tokom trajanja festivala, domaći i strani pisci čitaju publici i razgovaraju sa njom. Do ove godine praksa je bila da pisci posećuju srednje škole i fakultete i razgovaraju sa đacima i studentima.
Iako virtuelno, posetioci će ove godine imati priliku da upoznaju pisce iz naše države, regiona, ali i drugih, udaljenijih delova sveta.
U razgovoru sa članicom Organizacionog odbora Prosefesta Sanjom Brkić, ona ističe da je ovakav način održavanja festivala bio jedino rešenje, ali da to nije mnogo uticalo na sistem rada koji je bio prisutan i prethodnih godina:
„Pošto je stanje takvo kakvo jeste, jedino rešenje bilo je onlajn izdanje festivala. Zahvalni smo piscima, učenicima i ostalim saradnicima što su se tako brzo prilagodili novoj formi festivala. Kriterijumi su ostali isti – pozvali smo autore čiji književni rad izuzetno cenimo, samo je smanjen broj učesnika“, objašnjava Brkić.
Prva gošća biće književnica Lana Bastašić, autorka romana Uhvati zeca (2019) koji je dobio Evropsku nagradu za književnost i uvršten je u najuži krug za NIN-ovu nagradu. Autorka je nagrađivana i za najbolju kratku priču (između ostalih nagrade Zija Dizdarević, Ulaznica i Karver: Odakle zovem), za poeziju (Targa UNESCO u Trstu i Dani poezije u Zaječaru), za prvu knjigu SKC Kragujevac i za neobjavljenu dramu - nagrada Kamerni teatar 55. Objavila je i dve zbirke priča, Vatromet i Trajni pigmenti, zbirku poezije Naivni triptih o Bosni i umiranju i knjigu priča za decu Nastja crta sunce. Osnovala je školu književnosti „Bloom“ u Barseloni. Jedna je od osnivačica projekta „3 + 3 sestre“, koji ima cilj da promoviše književnice u regionu. Na pitanje gde živi, odgovara da je ponekad u Beogradu.
Iz Prosefesta najavljuju i britanskog učesnika Karila Filipsa čije su stvaralaštvo obeležili pozorišni komadi Strange Fruit (1980), Where There is Darkness (1982) i The Shelte (1983), kao i scenariji za filmove Playing Away (1986) i The Mystic Masseur (2001). Objavio je romane: The Final Passage (1985), A State of Independence (1986), Higher Ground (1989), Cambridge (1991); Crossing the River (1993), za koji je dobio nagradu „James Tait Black Memorial Prize“; The Nature od Blood (1997), A Distant Shore (2003), Dancing in the Dark (2005), Foreigners (2007), In the Falling Show (2009),The Lost Child (2015) i A View of the Emipre od Sunset (2018). Priredio je antologije pod naslovom Extravagant Strangers: A Literature of Belonging (1997) i The Right Set: An Anthology of Writing on Tennis (1999). Član je Kraljevskog društva za književnost i Kraljevskog društva za umetnost, kao i počasni predavač na Kraljičinom koledžu Oksfordskog univerziteta. Predavao je na univerzitetima u Gani, Švedskoj, Singapuru, Barbadosu, Indiji i Sjedinjenim Državama, gde trenutno radi na Univerzitetu Jejl.
Ipak, Sanja Brkić ističe i da je ovogodišnje, drugačije izdanje festivala dobra osnova da on okupi neku novu publiku kojoj su bliže onlajn platforme:
„Ovo je prilika da postanemo vidljiviji ljubiteljima proze u čitavoj zemlji i regionu, ne samo Novosađanima. Pošto našu publiku čine mahom srednjoškolci i profesori, nadam se da ćemo na ovaj način zainteresovati i studente, pre svega književnosti, te da će nam se i oni pridružiti kao saradnici narednih godina“, rekla je Brkić.
Na Prosefestu će se i ove godine dodeliti nagrada Milovan Vidaković, koja nosi naziv po srpskom piscu čiji su romani početkom 19. veka imali najveći broj pretplata. Pored Atanasija Stojakoviča, Vidaković se ubraja među prve srpske romanopisce.
Nema komentara