„Bez dubokog poniženja i prave patnje nema ni umetnosti. Beda je istinski izazov za one koji imaju šta da kažu. To je istovremeno i poruka za Svetski dan poezije, ne odustajte ako ste hrabri, ne tražite izgovor ako vas je rodila majka i ne predajte se dok imate za šta da se borite – možda bi i trebalo da bude još gore, da bi ostali samo oni pravi”, izjavio je Matija Bećković.
Foto: Matija Bećković (Jelena Božić)
On se, pričajući o stanju pesnika, poezije i umetnosti, takođe osvrnuo i na stanje između države, kulture i tradicije koja se zaboravlja napomenuvši da svi treba da posvedoče da postoji nešto što je odavno napisano i da ne smemo zaboraviti svoj jezik i pismo.
– Pobednici kod nas ne pišu samo istoriju, nego i poeziju, a umetnost je još uvek u rukama pobednika, a ne umetnika. I ne samo pobednika u ratu, nego i pobednika na izborima, u miru – izjavio je Bećković i dodao da smatra da oni nisu sigurni u svoju pobedu, jer da jesu, setili bi se da daju šansu nekom talentovanom, a ne, kako kaže, partijskim „pajtašima”.
Predsednik Matice srpske Dragan Stanić podsetio je na datum nastanka obeležavanja ovog praznika i napravio paralelu između dva bitna datuma.
– UNESKO je, gle čuda, 21.mart proglasio Svetskim danom poezije upravo 1999. godine. One strašne godine, kada se samo tri dana kasnije, najveća vojna sila obrušila na jednu malu, usamljenu zemlju negde na brdovitom Balkanu. Taj vojni prepad ironično i cinično je nazvan –„Milosrdni anđeo”, a takav retorski obrt kojim se nešto bezrezervno zlo, označava lepim imenom pesnici i ljubitelji poezije lako mogu razumeti – izjavio je Stanić i dodao da se treba otvoriti prema prostoru nade u koju poezija uvodi, prema veri, moći i odlučnosti da govori ono što se mora govoriti, baš kako i Matija Bećković čini.
Foto: Svečana sala Matice srpske (Jelena Božić)
Bećković je pesnik koji spaja arhaičnost govora sa civilizacijskim i modernim diskursom, koji spaja naglašeni humor i tragičnu sliku sveta. O pesnikovoj poeziji pričao je profesor Jovan Delić koji je istako motiv ljubavi u pesmama.
– Ljubav nije samo atribut božanskog već i njegovo sudejstvo, barem je tako u Bećkovićevim pesmama. On je temom ljubavi koja ga vodi do božanskog povezan sa Danteom, sa očevim duhom koji lebdi iznad celokupne njegove poezije sa Šekspirom, odnsono Hamletom – izjavio je Delić i dodao da to što Bećković ne podražava ni Dantea ni Šekspira jeste potvrda njegove autentičnsoti i dubine.
O Bećkoviću, njegovim pesmama i poeziji uopšte govorio je i Selimir Radulović koji je rekao da je Matija zagledan u najbistrije izvore srpske tradicije i kulture i to ne samo u pesmama.
– Tako je u poemi „Kad budem mlad” i „Kada budem mlađi”, zapevao o jednoj od mnogolikih figuracija savremenog sveta na prepuštajući se vrtlogu našeg žalosnog i nemirnog vremena – izjavio je Radulović.
Besedu o poeziji, svoje stihove, pesnik Matija Bećković govorio je u Matici srpskoj povodom Svetskog dana poezije, a ovom prilikom je i prvi put čitao pesmu o Svetom Savi koju je „modernizovao” pa tako on kaže: Neka je prokleta zemlja u kojoj su vezani kućni ljubimci, a kamenje se kotrlja po ulici. A koga je pas ujeo neka se upita u čemu je grešio, jer pas ne greši nikad!
Nema komentara