NEMANJA MILENKOVIĆ: Bez kulture nismo ni svoji ni celi

Direktor fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2021. Nemanja Milenković, komentarišući otvaranje prve gradske koncertne dvorane u Novom Sadu u okviru programa dočeka Nove godine, istakao je u razgovoru za Odjek da je postavljanjem svetskog virtuoza Stefana Milenkovića za umetničkog direktora Gradske koncertne dvorane, Novi Sad dobio fantastičnu priliku da sa jednog mesta povezuje sadašnje i neke buduće umetničke zvezde. 

Foto: Jelena Ivanović

Tom prilikom nastupili su vilonista Stefan Milenković, džez pijanista Vasil Hadžimanov i Kamerni orkestar Kamerata akademika. 

Prema njegovim rečima, Gradska koncertna dvorana radiće u „sinergiji sa muzičkom i baletskom školom“, koje nakon jednog veka dobijaju svoj „stalan i za potrebe tog specijalizovanog obrazovanja uređen prostor“. 

–  Da nas koronavirus nije omeo u planovima, sada bismo već uživali u raznovrsnim koncertima, a za sada prve planove, nadamo se, imamo u drugoj polovini godine, za četvrti Kaleidoskop kulture, pre svega kroz programe Evropske prestonice kulture 2022. godine.

S obzirom da je prestonica kulture pomerena za sledeću godinu, da li možemo očekivati da realizacija bude na višem nivou nego što je prethodno planirana?

Kada vas panel eksperata Evropske komisije u septembru 2019. godine oceni kao jednu od najboljih Evropskih prestonica kulture u ovoj fazi priprema, onda je i to i više nego dovoljan činjenični kompliment. Čak i u ovim uslovima pandemije, time što je titula Novog Sada – Evropske prestonice kulture pomerena samo za godinu dana, a druga dva grada za 2023. godinu, potvrđuje poverenje koje smo stekli kao prvi grad zemlje kandidata koji nosi ovu prestižnu titulu. No, kao i sve u životu, ova situacija, ima prednosti i mane. S jedne strane, daje nam prostora da neke stvari legatski utvrdimo, i programski, procesno, prostorno i sa ljudima, a sa druge strane, mnogobrojne dogovore koje smo imali sa evropskim organizacjiama sada moramo preispitati, jer nekima odgovara odlaganje, nekima ne. Mi smo bili spremni za 2021, a sada se neke stvari neminovno preoblikuju, a to je pre svega produkcijski veoma zahtevno. Konačno, treba uzeti u obzir i izmenjenu finansijsku situaciju. No, kao što smo slanjem dve aplikacije za omladinsku prestonicu Evrope i Evropsku prestonicu kulture počeli uverenjem „gađamo Mesec, pa ako i promašimo – pogodićemo zvezde“, tako i sada sa istom verom nastavljamo. Po rezultatima bi se reklo da ne promašujemo, štaviše.

Da li će se na novosadskoj kulturnoj sceni pojaviti još imena poput Stefana Milenkovića i Vasila Hadžimanova?

–  Umetnička vizija projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ je „za nove mostove“. Ona je krilatica za građenje „novih mostova“, onih neuništivih, u kojima ljudi i procesi stvaraju prostore i programe, trajne legate projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”. Siguran sam da Stefan Milenković i Vasil Hadžimanov ne bi ni došli da nisu prepoznali značajne procese koji grade te jake mostove, prostore koji se otvaraju i kvalitetan program. Ako su ovakvi vrhunski umetnici to prepoznali, i tome dali još jedan dodatni kredibilitet, mimo Evropske komisije, da je ovo uspešna Evropska prestonica kulture, onda samo možemo da očekujemo da ako je uspelo jednom, dva puta, uspeće ponovo. Napravili smo dobar temelj da bi takvi ljudi nastavili da dolaze u Novi Sad.

Da li je kultura dovoljno prisutna u obrazovnom sistemu?

–  Stavljanje humanističkih nauka i kulture u drugi plan, na račun tehničkih nauka, možda se i može pripisati nekom duhu vremena. Verujem da tome ne treba podleći. Priča se o smanjivanju fonda časova za muzičko, likovno, istoriju… Čak i da je to opravdano ekonomskom logikom i potrebama tržišta, taj disbalans može biti opasan po društvo u celini. Ukoliko ubrzani tehnološki razvoj čovečanstva ne isprati i njegov duhovni, pa time i moralni i etički, postoji opasnost da nam 20. vek, sa svim posledicama sukoba svetskih razmera, bude u istorijskom smislu samo uvertira za još pogubnije rezultate. A kultura, kao što kaže Isidora Sekulić, oplemenjujući ljudske duše, ima tu važnu ulogu. Njom se gaje duše koje možemo u svojoj punoći nazvati ličnostima. Ljudi bez nje možda i mogu preživeti, ali ukoliko je ne živimo, nikada nećemo biti svoji i celi.

Kako biste ocenili situaciju u kulturi u Srbiji?

–  Ukoliko mislite da nikada gore nije bilo za kulturu i da nema nade za nju, ili smatrate da je baš sada najbolje vreme za kulturu i da nam je ona jedina nada, u oba slučaja ste u pravu. Razlika je u vašem pristupu kao posledici uverenja. Žaliti se na vreme, sudbinu, čak i na publiku, meni nije blisko. Umesto kritike upućene novim generacijima što na primer nedovoljno posećuju operu, mi smo išli u susret njoj. Opere za decu su postali neodvojiv deo ponude mreže kulturnih stanica. Izvođenje opere „Rigoleto“ na otvorenom ispred Češkog magacina na Velikom Limanu, sa sve 3D mapingom kao scenografijom, fantastičan je iskorak. Kao uostalom i nastup Alekseja Tihomirova, najboljeg operskog basa na svetu u okviru Dočeka, jedinstvene umetničke proslave dve Nove godine u Evropi koji smo već tri puta organizovali u Novom Sadu. Konačno, kao što reče dr Vasa Mihailović, „bolje je upaliti makar i malenu sveću u mrkloj noći, nego večito proklinjati mrak“.

Kako će izgledati 2022. u Novom Sadu?

–  Vizija projekta Novi Sad 2022 – Evropska prestonica kulture je „Početak novog. Sada“. Ambiciozno, kao i sve što smo stavili sebi u zadatak, a što možda i pripada entuzijazmu mladog tima Fondacije čiji je prosek 30 godina. Otuda, želim da verujem da će Novi Sad izgledati tako da će otkriti i postaviti nove standarde u poštovanju nasleđa prethodnih pokolenja, za budućnost generacija koje dolaze. Ako bi to samo kroz prostore predstavio, onda to već sada izgleda kao neverovatan poduhvat otkrivanja, zaštite i razvoja pet središta kulture. Novi Sad je postao jedinstven u ovom delu Evrope i po mreži osam kulturnih stanica koje su u rekordnom roku, ne samo obnovile prostore, već ih stavili na raspolaganje kulturnim sadržajima, uključujući ravnopravno i građane i umetnike u stvaranju novih toponima grada. Konačno, Novi Sad je dobio najsveobuhvatniju strategiju razvoja kulture grada u jugoistočnoj Evropi definisanu do 2026. godine. Ona živi u punom kapacitetu i kroz, na primer Kaleidoksop kulture, sa svojom decentralizacijom sadržaja i internacionalizacijom kulturne scene, a do njenog punog ispunjenja, čeka nas još pet godina rada. Sve to daje nadu da Srpska Atina, a buduća Evropska prestonica kulture, nastavlja da gradi svoju tradiciju i u 21. veku, gde kultura nije samo jedan događaj, manifestacija – po najmanje titula, već način života.