Šta nam se javlja u glavi kada pomislimo na hobi? Nešto zabavno, smirujuće, kreativno; ona jedna stvar posle dugog dana na poslu koju radimo samo za sebe, izmoreni od razmišljanja o drugima. Sport, filmovi, knjige i pletenje, međutim, nisu ni nalik hobiju koji neguju dobrovoljni vatrogasci, jer njihovo slobodno vreme nije isto što i vreme za rasterećenje. Potpuno besplatno, oni daju sve od sebe za sugrađane u nevolji i ne očekuju ništa zauzvrat.
Foto: Jovan Pajić
Oko Vatrogasnog saveza u Novom Sadu je okupljeno 14 dobrovoljnih vatrogasnih društava koji pripomažu u akcijama profesionalne vatrogasne službe kad god je moguće. Među njima je i DVD Petrovaradin - ovde se nalazi oko trideset obučenih vatrogasaca koji održavaju kulturu humanitarnosti i neformalne pomoći, a njihov posao ne obuhvata samo gašenje požara. Da bismo bolje razumeli njihovo funkcionisanje, Igor Sić, predsednik DVD Petrovaradin objašnjava motive i metode rada ove grupe. Osnovna delatnost društva je, naravno, zaštita od požara, ali naš sagovornik navodi i važnost preventivnog delovanja - edukacije stanovništva u školama, vrtićima, fakultetima, firmama i razgovori sa svim zainteresovanim stranama.
„Kad razgovaramo sa građanstvom to je kroz savete - kako i šta mogu da urade da prvenstveno svoje domaćinstvo učine što bezbednijim. Prvo kako učiniti svoju sredinu bezbednijom, onda ako se ipak nešto desi - kako postupati. Razne obuke korišćenja aparata, hidranata, evakuacija i kako se ponašati u uslovima požara. To nam je neki cilj” - navodi.
Volonteri u DVD Petrovaradin su pomagali sugrađanima i oko nešto običnijih problema kao što su seča stabala, čišćenje ili sređivanje krovova, dvorišta, pokretanja humanitarnih akcija i skupljanja novca, priključivali su se sportskim manifestacijama i iznajmljivali svoju salu Doma za razne događaje. Planiraju da nastave da doprinose zajednici u bilo kojoj formi. „Ako ćemo samo da odemo da se družimo sa nekim - pa nekome i to puno znači.” - kaže predsednik Društva. Ranije je organizovana i akcija „Deda Mraz vatrogasac”, kada su članovi društva među sobom skupljali novac za poklon-paketiće koje su zatim delili najmlađim Petrovaradincima.
Interesantna je činjenica da ovaj vatrogasni dom postoji još od 1875. godine i održava ga relativno mala grupa ljudi - komšije, porodica, građani dobre volje. Tako je Igor Sić, na primer, treća generacija dobrovoljaca ovde. Uprkos dugovečnosti i važnosti Društva, 150. godišnjica nije propraćena mnoštvom sadržaja, najviše zbog finansijskih nedostataka. Naime, dobrovoljna vatrogasna društva se pretežno održavaju od donacija članova, građana i ostalih udruženja u vidu novca, praktičnih usluga ili opreme, uz određenu godišnju sumu koja se dobija iz budžeta grada Novog Sada. Ove brojke su retko dovoljne za pokrivanje svih potreba Društva, pa tako raste već ogroman problem stanja objekata. Krovovi na zgradama su u opasnosti od rušenja, a pojedini strukturni delovi nisu menjani još od 19. veka.
Iako ljudi iz DVD Petrovaradin ne zahtevaju novac u zamenu za svoje usluge, jasno je da je ponekad potrebna pomoć zajednice u svrhu temeljnog obavljanja ovakve društvene uloge. Iz tog razloga su članovi nedavno otvorili račun preko kog građani mogu da doniraju novac za obnovu objekata i rad Dobrovoljnog vatrogasnog društva Petrovaradin. Nastavlja Igor Sić - „Dobrovoljno vatrogastvo je prvenstveno svima nama hobi - nešto što nas ispunjava kao bilo koji drugi vid aktivnosti. Ako ćemo ovo da nazovemo sportom, onda je to vrlo zahtevan, vrlo opasan i vrlo skup sport. Svi kažu da je tenis možda i najskuplji sport za trenirati, a ovo je mnogo skuplje od toga.”
Nema komentara