Ekološki aktivizam poslednjih godina u Srbiji doživeo je ekspanziju praćenu osnivanjem mnoštva novih „zelenih“ pokreta čije aktivnosti danas sve više prostora dobijaju i u mejnstrim medijima. Jedan od takvih novonastalih pokreta je novosadska organizacija „Odbranimo šume Fruške gore“ koju je pre nešto više od godinu dana osnovala grupa ekoloških entuzijasta inspirisana radom pokreta „Odbranimo reke Stare planine“.
Foto: Facebook
Pokret „Odbranimo šume Fruške gore“, prema rečima njegove osnivačice, aktivistkinje Dragane Arsić, nastao je kao odgovor na sve rasprostranjeniju seču šuma u Nacionalnom parku Fruška gora koja se sada neretko primećuje i u blizini šumskih odnosno planinarskih staza. Ovaj pokret za cilj ima da kroz komunikaciju sa nadležnim institucijama ukaže na nesavesne radnje upravljača Nacionalnog parka Fruška gora, ali i da širu javnost upozna sa problemima koje donosi postojeći komercijalni model upravljanja nacionalnim parkovima. Zbog toga, aktivisti ovog pokreta pokrenuli su peticiju u kojoj traže hitno zaustavljanje ekonomske eksploatacije fruškogorskih šuma, promenu modela upravljanja Javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška gora“ (JP „NP Fruška gora“), izmene Zakona o nacionalnim parkovima i veće učešće republičke Vlade u finansiranju JP „ NP Fruška gora“.
Koja je svrha peticije koju ste pokrenuli i kakav je dosadašnji odziv građana?
– U našem sistemu peticija nažalost nema pravno dejstvo što je tuga našeg sistema, ali ona ima funkciju, ne samo obaveštavanja javnosti već i vršenja pritiska na institucije snagom odziva ljudi. Mi smo onlajn peticiju lansirali još prošle godine, ona je i dalje aktivna i do sada ima oko osam hiljada potpisa. Marta ove godine lansirali smo i „fizičku“ peticiju kroz koju smo do sada prikupili oko tri hiljade potpisa na različitim lokacijama. Bili smo u Beogradu, Sremskim Karlovcima, Sremskoj Mitrovici, na samoj Fruškoj gori i ovde u Novom Sadu.
Što se tiče odziva građana, najbolje smo prošli u Novom Sadu pa smo odlučili da ćemo ovde izaći na ulicu još nekoliko puta ovog meseca. Tokom trajanja aktivnosti oko peticije nama su se ljudi javljali da dođemo ovde, da dođemo onde, ali to su sve bili neki pojedinačni pozivi. U Mitrovici smo na primer skupili 250 potpisa. Moram da priznam da smo očekivali više, ali dobro, šta je tu je. Moje razočarenje je bilo u Sremskim Karlovcima jer to su obronci Fruške gore i Stražilovo je tu na par kilometara. Tamo smo čuli reakcije poput „Šta tamo se seče? A ko seče, zašto seče?“. Ljudi tamo čak ni ne znaju šta se dešava, ali je to više zato što ekološka priča izgleda nije u sferi interesovanja tih ljudi. To je nešto što se sporo menja, ali se bar menja.
Najavili ste, pa otkazali veliki ekološki skup i protest na Fruškoj gori za koji je, barem na društvenim mrežama, bilo mnogo zainteresovanih građana. Zbog čega je skup otkazan?
– Procenili smo da je bolje da skup odložimo za jesen jer će tada biti dobrano više razloga za njegovu organizaciju. Jedno su reakcije na Fejsbuku u smislu tog „kliktivizma“, a druga je priča u stvarnosti. U Beogradu je, na primer, bilo mnogo više očekivanja od protesta koji je organizovao pokret „Odbranimo reke Stare planine“ čija grupa broji čak 100.000 članova.
Jedan od razloga za otkazivanje našeg skupa je to što će se priča oko „Novog Sada na vodi“ sada zahuktavati i ideja pokreta i drugih aktivista u Novom Sadu je da to sve objedinimo jer ćemo onda imati veću snagu i potencijal za neku promenu. Ja se nadam da će se ljudi aktivirati više na temu tog „Novog Sada na vodi“ jer bi se takvim projektom definitivno uništio park prirode Šodroš, a ta sva područja su u ekološkoj mreži Vojvodine – i Ribarsko ostrvo i Šodroš i Fruška gora. Sve su to zaštićena područja prirode i najmanji zajednički imenitelj svih ekoloških aktivista je upravo to – ako smo nešto zaštitili (zakonom) hajde onda da ga stvarno štitimo, a ne da vršimo ekocid, urbicid i ostalo. S obzirom da bi na našem skupu bilo dominantno prisustvo Novosađana, ljudi nekako moraju da se motivišu, a motivisaće se ovako nekim temama koje su u okruženju grada.
Vaš pokret zalaže se za moratorijum na seču šuma u trajanju od najmanje 20 godina, dok aktuelni plan upravljanja Nacionalnim parkom Fruška gora podrazumeva seču 1% šuma godišnje, a neki stručnjaci navode da je i to malo u pogledu finansijske održivosti parka koji novac dobija baš od seče šuma. Šta vi predlažete kao dobar model koji bi očuvao i šume i finansijsku stabilnost nacionalnog parka?
– Potrebno je da se promeni model funkcionisanja parka, da počne da dominira zaštitarski model, a ne komercijalni model upravljanja. Moratorijum je bitan jer je šumama Fruške gore potrebno vreme da se oporave od seča koje su do sada sprovođene vrlo intenzivno u proteklih desetak godina. Za sve to je potreban novac, naravno, zato je bitno da javna preduzeća ne budu u toj ulozi samofinansirajućeg pravnog subjekta, nego da država preuzme na sebe veći deo finansiranja jer sada nacionalni park iz budžeta dobija oko 6% potrebnih finansija, oko 20% dobija od naknade za korišćenje zaštićenog područja prirode i ostatak se finansira od seče šuma.
Dakle, država treba da preuzme veći deo finansiranja, ali i sam nacionalni park mora da promeni menadžment u smislu da pronađu stručne ljude koji će aplicirati za razne zaštitarske projekte stranih donatora. Primer dobre prakse je Javno preduzeće „Palić-Ludaš“ koje veliku količinu sredstava dobija apliciranjem za zaštitarske projekte iz stranih fondova.
Aktuelni plan upravljanja Nacionalnim parkom Fruška gora obuhvata period od 2011. do 2020. godine. Da li ste upoznati sa novim planom?
– Novi plan upravljanja je gotov i prema našim informacijama ništa se tu nije promenilo, ali to ne znači da taj plan ne može biti stavljen „ad akta“ ako se promeni Zakon o nacionalnim parkovima. Mi sa našim aktivizmom idemo na taj viši zakonski nivo, ako uspemo da promenimo te zakone i njihov (nacionalnog parka) interni akt će se svakako izmeniti. Zakoni su jako bitni kada su u pitanju parkovi prirode, ali i inspekcije. Nezavisnost inspekcijskih institucija je od izuzetne važnosti.
U jednom od svojih tekstova naveli ste da će vaša borba za šume biti institucionalna. Kakvo je vaše dosadašnje iskustvo u komunikaciji sa institucijama?
– U početku baš i nije bila pohvalna saradnja s njihove strane, ali malo se to sada promenilo. Mi smo prošle godine imali baš intenzivan istraživački rad na terenu i podneli smo do sada oko deset inspekcijskih prijava. U početku smo od inspekcije dobijali odgovore da su izvršili nadzor i uputili opomenu. Sve se svodilo na opomenu iako oni (inspekcija) imaju pravo i da napišu prekršajnu prijavu ili prijavu za privredni prestup. Međutim, posle jedne takve prijave i jednog takvog odgovora mi smo uputili žalbu pokrajinskom sekretaru u koju smo, uz ostalu dokumentaciju, uvrstili i fotografije panjeva na koje smo naišli. U žalbi smo zatražili da se formira nova inspekcijska komisija u kojoj bi jedan od članova bio i naš predstavnik. Nismo dobili našeg člana u komisiji, ali je formirana nova inspekcijska komisija koja je uradila svoj posao. Putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja dobili smo uvid u izveštaj te vanredne inspekcije i saznali smo da je u njemu konstatovano kako je učinjena bespravna seča preko 400 stabala i da je pokrenut postupak za privredni prestup u Javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Sudski epilog ovog slučaja ne znamo, ali znamo da je nakon ove situacije došlo do smene u JP „NP Fruška gora“. Smenjen je dugogodišnji pomoćnik direktora Konstantin Plužarević i određeni zaposleni koji su učestvovali u seči su doživeli neke sankcije. Smatram da smo u drugoj polovini prošle godine počeli da ostvarujemo dobru saradnju sa inspekcijom jer su shvatili da mi nećemo da odustanemo i da su mediji počeli da nas prate, što je njima očigledno upalilo neku lampicu.
Foto: unsplash.com
Takođe, u jednom tekstu opisali ste situaciju kada ste zbog sumnjive seče šuma pozvali policiju na lice mesta koja je došla i izvršila uviđaj. Šta se do danas desilo sa tim slučajem?
– Da, to je bilo avgusta prošle godine, i u pitanju je bila šuma na manastirskom posedu. Policija je izašla i napravila taj zapisnik, a nakon toga je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode izašao na teren, uradio svoj stručni nadzor i ustanovili su da je došlo do kršenja Zakona o zaštiti prirode jer je tu seča urađena u zoni koja je u režimu prvog stepena zaštite. Pokrajinski zavod je tada uradio nadzor na još tri lokacije. Pored te na Isinom čotu zbog koje smo zvali policiju, izvršili su nadzor i kod žičare na Vrdničkoj kuli, kod Pivarovog potoka i na još jednoj lokaciji. Za sve četiri lokacije su ustanovili da su neki propisi prekršeni. Trebalo bi da se podnese krivična prijava, ali mi ne znamo da li se to do sada dogodilo.
Mediji imaju značajnu ulogu u širenju svih vrsta aktivizma, pa i ekološkog. Kako ste zadovoljni dosadašnjim odnosom medija prema vašem pokretu, ali i „zelenom“ aktivizmu generalno?
– Naš prvi izlazak u medije je bio na televiziji N1 kada smo lansirali onlajn peticiju koju su podržali muzičari Darko Rundek i Rambo Amadeus. Nakon toga su za nas počeli da se interesuju i lokalni portali, Radio 021, Luftika, Moj Novi Sad, ali i specijalizovani portali poput Energetskog portala i Eko bloga. Bili smo i na Prvoj televiziji, što nam je za sada jedini izlaz na televizije s nacionalnom frekvencijom.
Ipak, smatram da su mejnstrim mediji dosta zatvoreni. Imali smo skoro jednu interesantnu situaciju. Pre otprilike četiri nedelje mi smo podneli jednu veliku inspekcijsku prijavu vezanu za sumnju da se uzurpira deo nacionalnog parka iznad Rakovca kod manastira Beočin. Tu su subjekti i Eparhija sremska koja je vlasnik četvrtine nacionalnog parka i određene privatne firme poput Galensa i Promista. Ta prijava uključuje ograđivanje žicom, blokiranje lokalnog puta, kršenje Zakona o zaštiti prirode kao i Zakona o planiranju i izgradnji. Za ovu priču zainteresovao se novinar RTS-a Milan Srdić koji je sve snimio i napravio prilog o tome, ali on nikada nije emitovan. Kontaktirala sam Milana koji mi je rekao da je on priču završio ali da ipak sve zavisi od urednika. Tako da, novinari sami po sebi jesu zainteresovani da prave takve priče, ali to nekada samo završi negde na uredničkom stolu.
Koje su naredne akcije koje planirate i gde mogu da vas pronađu ljudi koji žele da potpišu peticiju, osim na organizovanim skupljanjima potpisa?
– U avgustu ćemo predati peticiju Ministarstvu zaštite životne sredine i Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode. Do tada građani koji žele da se potpišu mogu nam se javiti preko naše Fejsbuk stranice ukoliko žele da daju potpis, a ne stižu na neko od najavljenih okupljanja.
Nakon toga planiramo da zajedno sa drugim ekološkim pokretima nekako iniciramo temu izmene modela upravljanja zaštićenim područjima prirode. To je neki plan, da se što više uključimo u proces promene javnih politika, a da pride nastavimo našu aktivističku borbu u smislu monitoringa rada upravljača.
Takođe, ono što pokušavamo, a što nam je najteže, jeste da uspostavimo komunikaciju sa Srpskom pravoslavnom crkvom, odnosno sa Eparhijom sremskom jer njih vidimo kao jako velik problem kada je u pitanju upravljanje Nacionalnim parkom Fruška gora. Četvrtina nacionalnog parka je njihova površina, a oni su jako zatvoreni za komunikaciju. Znamo kako upravljanje parkom kod njih funkcioniše, da imaju ugovor sa privatnom firmom koja im radi šume, i seču i to neko gajenje. To je komercijalna delatnost za koju oni ne plaćaju PDV. Želimo da u javnosti, ali i u institucijama, proširimo ideju o zameni teritorije. Da se crkvi umesto ovih 25% nacionalnog parka da neka druga površina koju bi oni obrađivali, a da nacionalni park bude potpuno u državnom vlasništvu.
Nema komentara