Priča o profesorki, aktivistkinji, ženi koja nije samo podizala drveće, već narod i celu Afriku.
Vangari Matai rođena je 1940. godine u selu Njeri, u Keniji. Školovanje je započela u misijskim školama, a potom, zahvaljujući stipendiji iz Kenedi programa za obrazovanje afričkih studenata, uspela je da upiše studije u Sjedinjenim Američkim Državama. Diplomirala je biologiju na Mount St. Scholastica College-u u Kanzasu 1964. godine, a dve godine kasnije uspela i da završi master na Univerzitetu u Pitsburgu. U Najrobiju je doktorirala 1971. godine i tako postala prva žena u Istočnoj i Centralnoj Africi sa doktoratom!
Photo: cosmosmagazine.com
Veoma impresivno je započela karijeru kao predavač, a zatim i kao šef katedre za veterinu na istom univerzitetu. Imenovana je za prvu ženu-šefa katedre i prvu vanrednu profesorku u oblasti nauka u Najrobiju. U isto vreme počinje i sa svojim angažmanom u Nacionalnom savetu žena Kenije. Tada započinje projekat koji, kako će se pokazati, postaje temelj njenog životnog rada – Green Belt Movement. Krenula je sa idejom veoma prosto – saditi drveće, u saradnji sa ženama iz iste okoline, u cilju pošumljavanja, borbe protiv erozije zemljišta i siromaštva. Do 2000-ih godina, projekat je prerastao lokalni okvir, i pod njenim rukovodstvom posađeno je više od 20 miliona stabala širom Kenije i Afrike.
Pokret je i te kako bio i politički. Vangari je uvidela da pored same zaštite prirode, postoji i velika društvena nepravda, i zato se grubo suprotstavljala korupciji, nelegalnim privatizacijama šuma, političkoj eliti i vojnom prisvajanju javnog prostora. Njen stav protiv tadašnjeg predsednika, Danijela arapa Moija, doneo joj je fizičke napade, javne osude i pritvaranja bez ikakve osnove.
Ne mareći za ovakve jeftine pretnje, ušla je u političke vode. Na izborima 2002. godine ušla je u kenijski parlament sa 98% glasova u svojoj izbornoj jedinici, a potom je imenovana za pomoćnicu ministra za zaštitu životne sredine, prirodnih resursa i divljeg sveta.
No, vrhunac svih njenih priznanja usledio je 2004. godine, kada dobija Nobelovu nagradu i time obezbeđuje svoje mesto kao prva afrička žena i prva ekološka aktivistkinja koja je dobila ovo priznanje. Komitet za Nobela istakao je njenu „pristupnu vezu između borbe za životnu sredinu, ljudska prava i žensku ravnopravnost.“
Osim ove nagrade, dobila je više od 20 međunarodnih priznanja i počasne doktorate sa univerziteta Yale, Williams College, Hobart and William Smith Colleges i drugih. Knjiga koju je napisala, The Green Belt Movement: Sharing the Approach and the Experience, postala je osnova za razvoj ekološkog pokreta u svetu. Samo zahvaljujući njoj, model sadnje drveća i ekološkog obrazovanja implementiran je u skoro čitavoj Africi kroz Pan-afričku mrežu zelenih pojaseva, koju je, naravno, takođe sama i osnovala.
Pored „zelenog“ rada, Matai je bila istaknuta govornica: govorila je pred Ujedinjenim nacijama, bila članica Komisije za globalno upravljanje i Komisije za budućnost, i učestvovala u međunarodnim kampanjama za oprost neodrživih dugova afričkih zemalja.
Vangari Matai preminula je 2011. godine od raka, ali njen rad se i dalje vidi. Ne samo u teoriji i knjigama, već u zemljištu koje više ne izaziva eroziju, u ženskim zadrugama koje zarađuju kroz lokalnu poljoprivredu i u svakoj šumi koja sada diše, a gde je nekada bila suva praznina.
Ova, nažalost, Skrivena pokazala nam je da kada ozbiljno shvatimo pitanje životne sredine, ono postaje mnogo više od same ekologije. Ono postaje borba za jednakost, demokratiju i osnovno ljudsko dostojanstvo. Danas možda nećete često čuti kako se njeno ime spominje, ali upravo sada njen rad je aktuelniji više nego ikada.
Nema komentara