Ovaj bulevar oduvek je imao nešto posebno. Mesto večitih sastanaka i rastanaka. Mesto zagrljaja, čekanja i pozdravljanja do sledećeg susreta. Na kraju, mesto stradanja.
Foto: Flickr
Čuvena novosadska železnička stanica jedna je od najupečatljivijih građevina koje se nalaze u Bulevaru Jaše Tomića. Nekada mesto koje je povezivalo ljude, koje je podsećalo na lepotu življenja i one čuvene poljupce pred rastanak, odjednom, u jednoj sekundi, postaje simbol tuge i stradanja.
Nekada je ovo bila periferija grada, a jedina stvar koja je krasila ovaj deo Novog Sada bila je upravo pruga. Modernizacija počinje sredinom 20. veka, u isto vreme kada se gradi nova železnička stanica, 1964. godine.
Nakon izgradnje stanice, ovaj bulevar postaje mesto gde Novi Sad diše.
Pored bulevara i pruge, blagovremeno nastaje i Železnički park – zelenilo, drveće i, pre svega, podsetnik da je važno odmoriti od gradske buke i gustog saobraćaja. Park i danas predstavlja važan deo lokalnog identiteta – tih i zelen, skriven između šina i asfalta.
Bulevar nosi ime po Jaši Tomiću, političaru koji je ostavio snažan trag u srpskoj istoriji krajem 19. i početkom 20. veka. I dok su mnoge ulice u Novom Sadu tokom devedesetih menjale imena, ova je, gotovo simbolično, zadržala ono koje podseća na borbu za narod i državu.
Međutim, nakon 1. novembra, započete su različite inicijative da se ovaj bulevar preimenuje u Bulevar 1. novembra – kao večna uspomena i sećanje na nedužne koji su upravo tu stradali.
Između istorije i sadašnjosti, između Jaše Tomića i Prvog novembra, ovaj bulevar postaje svedok svih slojeva jednog grada: nade, promene, borbe i tuge. Novi Sad ne zaboravlja.
Nema komentara