Dodirna tačka: Popodnevni šah-mat Žorža Seraa

Ako biste imali slobodno nedeljno popodne u Čikagu put bi vas prirodno odveo do Instituta umetnosti. Tamo biste skrenuli do Departmana za Slike i Skulpture Evrope, i na kraju završili u Galeriji 240. Ne biste morali mnogo da lutate jer bi vas pri prvom koraku šareno platno od dva metra prirodno zaledilo u vremenu i prostoru. 
Jel ste li spremni za partiju šaha?
                                           Photo: Art Institute Chicago
“Nedeljno popodne na ostrvu La Grande Žat”(1884-1886)(“Un dimanche après-midi à l’Île de la Grande Jatte”), je najpoznatiji rad francuskog slikara Žorža Seraa. Platno koje ide 2 metra u visinu i 3 metra u širinu može na prvi pogled biti “previše” za upiti. Moramo ga smestiti u veliki kontekstualni ram da nas ne bi potpuno zaledilo.
Žorž Sera rođen je u imućnoj buržoaskoj porodici u Parizu. Njegovi roditelji mogli su da finansiraju kvalitetno umetničko obrazovanje u Visokoj školi lepih umetnosti u Parizu. 
“Neki kažu da vide poeziju u mojim slikama, ja samo vidim nauku”- je Seraova rečenica koja tačno uobličava njegov rad. Njegova impresija i naklonost prema nauci dovele su ga do istraživanja o optičkoj teoriji i psihologiji percepcije. U teorijama naučnika Ogdena Ruda i Ševrelja otkrivao je kako boje međusobno deluju na oko. Istraživanje ga je dovelo do razvića sopstvene slikarske tehnike “poentilizma”, koja sugeriše da ako u tačkastim potezima nanosimo komplementarne boje, jednu do druge, bez mešanja, nijanse će u oku posmatrača jače doći do izražaja. “Nedeljno popodne na ostrvu La Grande Žat” je najpoznatiji primer korišćenja poentilizma. Na prvi pogled slika je topla i boje nas otvoreno pozivaju na sunčanu obalu Sene. Međutim kada joj se malo približimo u njoj je potpuna tišina. Ne dopušta nam da u nju potpuno uđemo. Slika je zapravo zamrznuta. Figure buržoaskog naroda, kao na šahovskoj tabli tačno su poređane po parku, ali bez dinamike- potpuno statične. Ljudi su u gužvi, fizički bliski, ali duhovno potpuno razdvojeni.
 Sera je bio povučen distanciran čovek, privatan život je čuvao iza zaključanih vrata. 
Osećaj distanciranosti je toliko jako preneo na platno, da se oseti i sa druge strane. U vremenu je zaledio jedan sloj društva tokom industrijske revolucije- već krajem 19. veka Sera nam sugeriše da razvoj industrije donosi i raskol bliskosti među ljudima. 
Opsednut tačnošću i detaljima, davao je sebi vremena za stvaranje. Za ovo delo trebalo mu je dve godine i preko 60 uljanih studija i crteža. Svakodnevno je upijao pejzaž obale Sene, i analizirao anatomiju ljudi u parku. Pažljivo je radio na kompoziciji slike, ona je gotovo matematički precizna. Elementi, od likova do senki, su  “izračunati” i u tačnim geometrijskim ravnima. Detaljima je pogotovo posvećena pažnja, slika kao da nas priziva da joj se vratimo i svaki put otkrijemo nove skrivene simbole. 
Naizgled jedno obično nedeljno popodne buržoazije koja je spolja uglađena i izglančana, ali sa detaljima koji otkrivaju sloj dekadencije i lažnog morala. Upečatljiva je figura žene koja pod jednu ruku šeta sa muškarcem, a u drugoj šeta majmuna. Simbol majmuna, pogotovo u umetnosti 19. veka, često ima seksualnu i subverzivnu simboliku: ovde se kontekst šetnje na povocu, može tumačiti kao simbol kontrolisanog nagona. Motiv prostitucije pronalazi se i u figuri žene koja na obali peca- kao metafora “pecanja” plena. 
Tačno kada krenemo da se zamrzavamo zajedno sa Saraovim likovima, tačno tu na sredini slike pogled nam se sretne sa dva plava oka. Devojčica u beloj haljini koja bledo, nevino, neiskvareno stoji među skrivenim porocima i pravi direktan kontrast. 
Gleda nas kao odraz u ogledalu i pita: “Da li ste i vi zaleđene figure koje samo popunjavaju pejzaž?” 
Ovim šah-matom Sera je stvorio dodirnu tačku.