Bez konačnog odgovora: Iza zidina Vatikana

Javnost je uvek osetljiva na zločine čije su žrtve deca, a nerešeni slučajevi nestanka dece naročito privlače interesovanje medija. Jedan od najpoznatijih takvih događaja jeste onaj koji se tiče petnaestogodišnje devojčice kojoj se 22. juna 1983. godine, u Rimu, izgubio svaki trag. Ovaj slučaj i posle više od četiri decenije izaziva nelagodu i sa sobom nosi brojna pitanja koja i dalje ostaju bez odgovora.

Netflix je 2022. godine, dokumentarnom mini-serijom Vatican Girl, ovom slučaju ponovo dao medijski prostor i podsetio javnost na Emanuelu i njenu sudbinu iz ugla tinejdžerkinih prijatelja i novinara koji su, u periodu nestanka, pratili razvoj događaja. Ova mini-serija prikazuje originalne snimke i nemontirana svedočenja, u nadi da će se istina saznati posle četiri decenije.

Foto: www.wikipedia.com

Emanuela Orlandi je rođena 14. januara 1968. godine. Živela je unutar zidina Vatikana s ocem, vatikanskim službenikom, majkom, bratom i tri sestre, ali je školu pohađala u Rimu. Iako je posle završene druge godine srednje škole bila na raspustu, nastavila je da putuje u Rim, zbog časova flaute u muzičkoj školi „Tommaso Ludovico da Victoria”. Taj 22. jun je bio poput svih onih dana kada je Emanuela putovala u Rim na čas flaute, međutim ovaj put se nije vratila kući.

Pre časa flaute, nekoliko sati pre nestanka, Emanueli je prišao nepoznati muškarac s ponudom za posao u Avonu, rekavši joj da će se sastati posle časa da se dogovore o pojedinostima. Emanuela je nazvala sestru Federiku, koja ju je savetovala da ne prihvati posao, ne sluteći da je ovo bio poslednji put da razgovara sa sestrom. Emanuela je poslednji put viđena u blizini autobuskog stajališta, zajedno sa još jednom vršnjakinjom čiji identitet do danas nije utvrđen. S obzirom na to da je prošlo nekoliko sati, a da tinejdžerka i dalje nije došla kući, porodica prijavljuje nestanak. Ubrzo se uključuju i mediji i ovaj slučaj postaje njihova centralna vest. 

Sam početak istrage je bio obeležen brojnim anonimnim telefonskim pozivima navodnih očevidaca, koji su istragu odvodili u ćorsokak. Tri dana posle Emanuelinog nestanka, javio se čovek koji je sebe nazivao Pjerluiđi. Tvrdio je da je video Emanuelu na trgu Kampo de Fjori u Rimu. S obzirom na to da je znao informacije o poslu u Avonu, koje tada nisu bile objavljene javnosti, policija je ovu dojavu smatrala verodostojnom. Međutim, Pjerluiđi je rekao da zove iz restorana pored mora, a jedan od prijatelj porodice Orlandi,Pjerluiđi Magnezio, te večeri je bio upravo u jednom primorskom restoranu. Istražitelji su zaključili da je osoba koja ih je nazvala i lažno se predstavila kao Pjerluđi morala da bude dobro upoznata i sa prijateljima porodice Olrandi u Vatikanu ili da je dobijala instrukcije od nekog ko ih poznaje.

Prošle su skoro dve nedelje, a istraga je i dalje bila na početku, te se papa Jovan Pavle II, 3. jula, obratio javnosti. Tada je izneo hipotezu o mogućem kidnapovanju. Ubrzo nakon ovoga, porodica Orlandi počela je da dobija pozive od muškarca koji se predstavljao kao „Amerikanac“ (govorio je italijanski sa izraženim američkim naglaskom). Tvrdio je da je oteo Emanuelu, a kao uslov za njenu slobodu naveo je oslobađanje Mehmeta Alija Agče, atentatora na Papu Jovana Pavla II, tada već dve godine zatvorenog u rimskom zatvoru Rebibija. Izneo je i tvrdnju da CIA ima dokumente o Emanuelinom slučaju. S druge strane, pronosile su se glasine da je kardinal Agostino Čezaroli, u to vreme državni sekretar Vatikana, na neki način umešan u slučaj pošto je bio zamoljen da bude posrednik za oslobađanje Mehmeta Alija Agče u zamenu za Emanuelu. Međutim, pozivi su se naglo prekinuli i porodica nikada nije saznala ko je bio misteriozni „Amerikanac” i da li je govorio istinu. 

Foto: www.elnuovodiario.com

Iako je bilo još poziva i pojedinosti oko ovog slučaja, trenutno dostupnih na internetu, nijedan od njih porodicu nije doveo bliže istini i njihovoj Emanueli. Od početka istrage, imali su osećaj da se nešto od njih krije i da neko, možda čak sa vrha vlasti, zna više o njihovoj tragediji. Spekuliše se da je u pitanju zapravo slučaj međunarodnog  karaktera te da su u njega upleteni ne samo najviši crkveni vrhovi već i pojedine kriminalne i terorističke organizacije. Dodatnoj misterioznosti doprinosi i činjenica da je istraga u vezi sa slučajem dosad više puta otvarana i zatvarana. Emanuelin brat, Pjetro, s vremenom je postao najglasniji borac za istinu o tome šta se tog juna dogodilo njegovoj sestri. Međutim, nailazio je na brojne prepreke – Vatikan i italijanske vlasti slučaju više nisu pridavali značaj. 

Slučaj Emanuele Orlandi sa sobom nosi brojna pitanja od kojih mnoga zadiru dublje u slučaj kako bi se otkrili i uzroci, a ne rešile samo posledice. Da li se iza odbojnog stava crkve i italijanske vlade krije nešto više od izgubljene nade u konačno razrešenje slučaja? Zašto i pored toliko dojava i tragova konačnog odgovora nema?