Retko ko od ljubitelja putovanja po Srbiji propusti da poseti planinu Zlatibor. Iako ne toliko popularno mesto za skijanje kao Kopaonik, ova planina na mnogo drugih načina privlači turiste.
foto: www.zlatibor.org.rs.
Dobar geografski položaj, pristupačnost i jednostavne putne smernice, bez obzira iz kog dela Srbije dolazili, neki su od glavnih razloga zašto je Zlatibor jedno od najatraktivnijih turističkih mesta u Srbiji, u bilo koje godišnje doba. Ova planina je jedna od poznatijih vazdušnih banja u Srbiji. Preplitanje mediteranskih i kontinentalnih vazdušnih strujanja za rezultat ima umerenu klimu, čist i suv vazduh, kao i nizak vazdušni pritisak, koji posebno odgovara obolelima od astme i drugih disajnih poremećaja.
Pri samom dolasku lako je uveriti se da je Zlatiborski okrug, sa administrativnim centrom u Čajetini, jedan od najbogatijih delova Srbije. Nekretnine niču munjevitom brzinom i, bez obzira što ste, recimo, prošle godine bili tu, lako se može desiti da ovog puta - zalutate. Odmaralište je, međutim, i ove zime bilo prepuno, što stranih što naših turista, omladine, penzionera, parova... Za svakoga ovde postoji ponešto. Ne može se primetiti negodovanje, niti se može naleteti na nekoga kome se ovoliko eksploatisanje ovog mesta ne dopada. Srećni vlasnici apartmana i hotela zadovoljno trljaju ruke i uživaju u jednoj od brojnijih poseta tokom proteklih sezona.
foto: www.zlatibor.org.rs.
Pored toga što 70 odsto nekretnina za izdavanje na Zlatibotu drže ljudi iz neposredne okoline, razlog bogatstva ovog okruga leži i u tome što je Čajetina bogata magnezitom i hromom. Iako važi za banju poznatu po „lečenju klimom“, ovo ubrzano naselje nikako ne liči na to. Zvuk sirena, gužva u saobraćaju i pregršt beogradskih registarskih tablica podsećaju upravo na našu prestonicu. Ali, kako sve dublje ulazite u naselje, shvatate da je Zlatibor u stvari mešavina moderne i tradicionalne Srbije.
Tezga sa kajmakom je odmah pored najbučnije diskoteke, dok Trg kralja u centru sa najmodernijim podnim grejanjem gleda na staro veštačko jezero. Put do Kraljeve česme, koja postoji još od 19. veka, sada je prepun kafića i tezgi sa suvenirima. Nazivi ulica na sprskom i engleskom jeziku ispisani su na autentičnim drvenim tablama, koje ovom kraju ipak daju neki brdski izgled. Spokoj, koji se na trenutak oseti, narušava zvuk motora na četiri točka, koji jurcaju po čitavom naselju, pa oni koji traže mir ipak moraju da odu malo dalje od centra.
Na kraju glavne ulice, pored autobuske stanice, nalazi se poznata zlatiborska pijaca. Tek šetnjom između tezgi primetićete da ste na planini. Milion vrsta sireva, kajmaka, pršute i drugih proizvoda, koje vam nude ljudi u nošnjama (ne iz marketinških razloga, već zato što se inače tako odevaju) teraju vas da razmislite gde se i da li se ovakav način života još negde održao. A on se upravo i odvija, samo nekoliko kilometara izvan centra.
Naselje Zlatibor je samo turistička atrakcija, dok planinu čine još mnoga mesta koja odišu planinskim stilom. Već kod same table za izlazak iz Zlatibora vide se stare brvnare kako se stidljivo skrivaju iza gustih borovih šuma. Na jednom brdu dve, tri, na drugom četiri; malobrojne su, ali ipak postoje. Uredno poređana drva za ogrev obavezna su pored svakog domaćinstva širom nepregledne visoravni. Svaka od kuća međusobno je povezana stazom koja se prostire sve do najstrmijih delova šume. Između kuća se prostiru karakteristični pašnjaci, tek pomalo prekriveni snegom. To je zaista pravi, istinski izgled života stanovnika ovog mesta, jer deset odsto ljudi koji tokom zime boravi u naselju zapravo živi tu tokom čitave godine, dok su ostalo radnici i gosti.
Međutim, upravo turisti stvaraju atmosferu i odaju sliku neke potpuno druge Srbije, one koja nema nikakve probleme. Ljudi dolaze ovde da uživaju, troše novac i dobro se zabave, pa je i Zlatibor naselje koje živi. Glavna ulica je prepuna kafića koji su preskupi, ali ispred kojih obavezno stoji kolona od bar desetak gostiju koji čekaju na red. Svaki kafić organizuje dnevne žurke, dok su uveče aktuelni vatromet, petarde i ostala pirotehnička sredstva, pa je centar veoma bučan u svako doba dana. Malo stariji posetioci moraju da se zadovolje mestima u zabačenijim kafićima na brdašcetu iznad jezera, ali zato na obilazak okolnih manastira neće dugo čekati. I uske šumske staze rezervisane su samo za njih, jer avanturistički duh mladih sve više jenjava.
Nema komentara