Dodirna tačka: Nadrealizam na dodir

Da li vas slika ispod podseća na neku koju ste videli ranije? Ukoliko je vaš odgovor potvrdan, moguće je da ste pročitali prvi tekst ove rubrike, koji je tražio dodirnu tačku sa slikarkom Remedius Varo i njenim remek-delom “Papilla Estellar”. Ukoliko, vam pak, ništa u prošloj rečenici nije zvučalo poznato, dobro došli u neverovatan svet nadrealizma.

Self Portrit/In of the dawn of horses

Foto: The Metropolitan Museum

Slikarka Leonora Karintgton završila je ovaj autoportret 1938. godine u Parizu, tadašnjem centru pokreta nadrealizma.
Dvadesetogodišnja Leonora pobegla je u francusku prestonicu sa četrdesetrogodišnjim umetnikom Marks Ernstom, kojeg je upoznala dok je pohađala Londonsku akademiju umetnosti. Njihova veza bila je kontroverzna i nedopustiva, pogotovo za Leonorinog imućnog oca. Tako je slikarka iza sebe ostavila debutantske balove, izlaženje u visoko društvo i porodični zamak u kom je odrasla.

Ova slika je više od autoportreta, ona je prekretnica i Leonorino opraštanje od svog, spolja ispoliranog, a iznutra neispunjenog života. Pažnju nam prvenstveno skreću ženska figura, Leonora, i hijena naspram nje. Figura, iako ženska, smisleno je obučena u “mušku” opremu za jahanje i zauzela je “muški” stav na samom kraju stolice. Ovo je Leonorin odgovor na stvaranje u dominantno muškom krugu umetnika - žene su viđene kao muze i inspiracija, ne kao jednaki umetnici. Njen stav i direktan bezosećajan pogled ne pozivaju nas unutra, već se suprotstavljaju tradicionalnim portretima žena koje su mahom pasivne, posramljene i simbolične. Njena kosa je divlja, kao da je pod vodom, i dopunjava celokupan osećaj nadrealizma kojim slika odiše. Ako se zagledate u noge stolice videćete da su u obliku štikli koje žena nosi. Afinitet prema antropomorfnom, živom nameštaju Leonora je delila sa svojom najboljom drugaricom, slikarkom Remeidus Varo - koju će upoznati u bekstvu iz rata, u Novom Meksiku.

Figura na slici šakom pokazuje simbol “urokljivih očiju” koji aludira na njeno bavljenje magijom.
Hijena naspram nje, kao odraz u ogledalu, drži podignutu šapu.
Simbol hijene provlači se kroz razna Leonorina dela. Njena kratka priča pod nazivom “The Debutante” pripoveda o bogatoj mladoj ženi koja, da bi izbegla odlazak na omraženi bal debitantkinja, angažuje hijenu da je zameni. Hijena pristaje i smišlja jeziv plan – da ubije služavku i iskoristi njeno lice kao masku – te uspešno ulazi na bal. Međutim, obmana biva razotkrivena zbog strašnog mirisa i prave prirode hijene, što izaziva haos kada ona kida lažno lice i beži. Priča je nadrealna i mračna kritika društvenih očekivanja i sputavajućih uloga nametnutih ženama, odražavajući Karingtonino lično gađenje prema iskustvu debitantkinja.

Još jedan prepoznatljiv simbol u opusu Leonorinih radova je konj. Na ovoj slici uočavamo dva bela konja, oba u biti namenjena da budu u pokretu. Jedan je dečiji drveni konj za ljuljanje koji se ne koristi za svoju primernu namenu, već je statično eksponiran na zidu. Drugog vidimo u renesansnom pejzažu koji se krije iza velikih žutih zavesa. Ovaj konj je divlji i slobodan. Njegova griva podseća na razbarušenu kosu ženske figure. Konj, kao slikarkin alter ego, prikazan je kao simbol njene prošlosti, ali i slobodne udaljene budućnosti.

„Pokušavaš da intelektualizuješ nešto… očajnički… i gubiš svoje vreme“, rekla je Leonora Karington kada su je u jednom intervjuu pitali da objasni značenje iza svojih dela. Za nju, racionalnost nije imala mesta u umetnosti, ona je trebalo da se dubinski oseti - ljudski, prirodno, nadrealno. Dodirnu tačku u stvaranju pronašla je u prijateljstvu sa Remedius Varo. Dve dodirnute, srodne duše koje su neiscrpno razumele i inspirisale jedna drugu.

Ukoliko suočeni sa nekim delom, bezuspešno pokušavate da ga intelektualizujete, zastanite. Setite se reči Leonore Karington. Ne razmišljajte - osetite. Dopustite sebi da stvorite nadrealnu dodirnu tačku.