Ovaj album sa The Mothers of Invention imao je sve što jedan obožavalac Franka Zape može da poželi u 1975. godini. Gruv gitare, eksperimentalne vokale, veštinu na neverovatnom nivou, čudan humor, improvizacije, složenost i psihodeliju. Možda i najbolji ulazni korak u Zapinu diskografiju!
Glavna postava je: Nejpoleon Marfi Brok (saksofon, vokali), Džordž Djuk (klavijature, vokali), Tom Fauler (bas), Čester Tompson (bubnjevi), Rut Andervud (perkusije) i Zapa (gitara, vokali). Uz odgovarajuće goste na pojedinim pesmama. Snimanje je počelo od avgusta 1974. godine. Zanimljivo je da su upravo ovu ploču snimali na nekih 2700 metara nadmorske visine u Koloradu. Tompson je izjavio kako je morao da uzima boce sa kiseonikom posle svake snimljene deonice, ostajući bez daha. Vazduh je stvarno bio redak, a Zapa je izjavio za Modern Recording: „Razmak između molekula vazduha utiče na zvuk instrumenata i akustiku, i stvara druge probleme pri monitoringu.“
Photo: screenshot/spotify - Frank Zappa, The Mothers Of Invention.
Prva pesma „Inca Roads“ je višedelna epopeja, koja kombinuje sve elemente Zapinih majstorstava. Sa nežnim vokalima i svojim fjužn-džezom koji kao da vadi iz torbe sve najveće talente svih navedenih muzičara. Ova pesma definitivno nije laka na prvo slušanje i traje mnogo duže nego obične numere na koje smo navikli, ali je itekako isplativa. U drugoj kompoziciji prelaze već na mnogo upadljivije rokenrol elemente i Zapine vokale. „Sofa No. 1“ je kraća i instrumentalna kompozicija. Poput nekakve kratke improvizacije, pauze čitavog benda dok ne nastave dalje. Sa melodijom na klaviru od samog početka privuče pažnju, a ta čistina zvuka donosi definitivno svoju težinu.
Na „Po-Jama People“ prelaze na već funki gruv stil. Šaputajući vokal Frenka Zape i njegov prepoznatljivi humor sa frazama koje ne mogu biti prekopirane. Na sledećoj kompoziciji samo se nastavlja na taj talas humora i gruva. Možda sa izraženijim detaljima, koji dovode do potpuno nepredvidivih momenata. Znate da je muzika jako kvalitetna kada ne možete ništa da predvidite. U ovoj pesmi od 5 minuta ništa nije sigurno i ne možete znati kuda vodi. Samo vas vodi iz iznenađenja u još veće iznenađenje.
Zapa je poznat po tome što je čitav svoj život vodio borbu sa cenzurom i življenjem u tišini. Svoje kritike vlasti i svoju borbu je uvek javno vodio. Tako je i šezdesetih proveo deset dana u zatvoru u San Bernardinu, zbog optužbi za opscenost. Upravo iz ovoga je proizišla pesma „San Ber’dino“. Malo prijemčivija za slušaoce, ali opet demonstracija umeća čitavog benda. „Andy“ je numera koja nas na početku zaintrigira svojim igranjem sa vokalima i basom, poput nekog bockanja koje kasnije širi svoj spektar korišćenjem težih gitara i klavira. Tada ponovo dobijamo tu kompleksnost zvuka, koja se na kraju pretvara u eksplodiranje, kako se čini, improvizovanog gitarskog rifa.
Poslednja pesma na ploči „Sofa No. 2“, nekim čudom počinje na nemačkom. Ovo je omaž Zapinoj popularnosti u Nemačkoj, gde je imao svoju vernu bazu fanova. Pesma je vokalna verzija „Sofa No. 1“. Samo značenje pesme je tipično Zapovsko – ima svečanu, skoro himničnu melodiju, dok su reči apsurdna parodija. U jednom stihu kaže: „Ja sam hromirani dainet (kuhinjski stočić).“ Uzvišeno i smešno istovremeno.
One Size Fits All sadrži neke od poslednjih snimaka benda The Mothers Of Invention. Bio je to pravi način da se oproste – blistav prikaz njihove virtuoznosti i beskrajnih ideja. Niko posle njih nije ovako zvučao, niti se poigravao sa muzikom kao oni. Pesme uvek imaju svoj cilj i svoj smisao, ali one pokazuju koliko je bitan element iznenađenja. Za ulazak u Zapin svet definitivno treba početi sa One Size Fits All. I posle 50 godina postojanja ovog albuma poruka ostaje ista – treba se igrati u životu!
Nema komentara