U subotu, 1. aprila, u Kulturnoj stanici Svilara otvorena je izložba „Beskrajno“ autorke Ane fon Zibental, koja će trajati do 15. aprila.
Foto: Elena Prnjić
Ana fon Zibental je umetnica iz Švajcarske, koja je u svojoj zemlji studirala umetnost. Nakon završetka studija poželela je da pronađe svoj put, da bi na kraju bila pomognuta od strane fondacije u Švajcarskoj i tako je dospela u Beograd, gde je i započela ovaj projekat unutar jedne napuštene fabrike.
– Ideja je naišla spontano dok sam šetala po Beogradu, kad sam i videla tu napuštenu fabriku pamuka i tekstila, koja me je zainteresovala da istražujem. Radila sam u njoj skoro devet meseci u koristila sam materijale koje sam tamo pronašla, koji su korišćeni u vreme dok je fabrika još uvek radila – izjavila je Ana o svojoj izložbi, koja sadrži instalacije, slikanje, fotografije, performans i film.
KS Svilara se, prema rečima asistenta u mreži kulturnih stanica Dušana Maleševa, pokazala kao idealan prostor za izložbe zbog svog koncepta. Ana je i tražila da njena izložba bude baš u Svilari, zbog same teme koja se najviše poklapala sa ovom kulturnom stanicom, ali kako Dušan kaže i da nije tražila, izložba bi svakako pripala ovom prostoru.
– Još za vreme prošle godine, kad je Novi Sad bio Evropska prestonica kulture, Ana nam se javila sa željom za saradnju, ali kako nismo imali slobodnih termina, dogovorili smo se da ukoliko bude raspoložena, izložba bude naredne godine – izjavio je Malešev, koji dodaje da se ovakav sadržaj najčešće promoviše putem društvenih mreža.
Anina izložba nosi naziv „Beskrajno” i simbolično predstavlja beskrajno ponavljanje poslova i jedne iste radnje unutar fabrike. Ona je plod njene imaginacije koja se ogleda u životu radnika u fabrici tekstila, ponavljanja zadataka za koje su bili zaduženi, kao i položajem ženske radne snage. Kako ona kaže okruženje u Srbiji imalo je uticaj na nju.
– U Švajcarskoj je sve dosta striktno i ima mnogo pravila na svakom ćošku. Kada sam došla ovde osetila sam se mnogo slobodnije, postala sam spontanija i u Beogradu sam osetila inspiraciju, koju je teško opisati. U Švajcarskoj pronalazak ovakvog mesta ne bi bio moguć, prvenstveno zbog toga što bi pristup jednoj ovakvoj fabrici bio potpuno onemogućen, a unutra bi ona bila prazna i čista – izjavila je Ana, koja kaže da joj je Srbija dala mogućnost da istražuje sebe i da se igra.
Prema rečima Dušana Maleševa, broj posetilaca varira i nema zlatnog pravila šta na to utiče. Ipak, oni se nadaju da će Anina izložba biti posećena, a poslednji dan kad će ona moći da se pogleda biće 15. april.
Nema komentara