Milan Pivnički rođen je 1958. godine u Srbobranu, u okruženju koje je znatno uticalo na njegov kasniji rad. Umetnošću, najviše slikarstvom, bavi se od osamdesetih godina prošlog veka, a 1984. godine završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, uz postdiplomske studije nakon toga.
Foto: Fejsbuk
Za svoj pedagoški rad dobio je više priznanja za saradnju sa muzejima i galerijama, od kojih se posebno izdvaja saradnja sa Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog, kao i zahvalnicu za likovno majstorstvo učenika sa Međunarodne izložbe dečijeg crteža, održane u Sankt-Peterburgu.
Milan živi i radi u Novom Sadu, gde je od 6. do 16. decembra u Kulturnom centru Novog Sada održana njegova izložba pod nazivom „Stvarnost umetnosti i lepota oblika“.
Vaša izložba u KCNS je završena, koliko ste zadovoljni postignutim?
– Zadovoljan sam, ali svaki umetnik teži još boljim radovima, teži savršenstvu u svom stvaralaštvu.
Pandemija je zakomplikovala sve vidove događaja, pa tako ni izložbe nisu bile ostvarive jedno vreme. Koliko je za slikara važno da svoje radove redovno izlaže pred javnost?
– Veoma je važno da umetnik svoje radove izlaže javno. Izlaganje doprinosi stvaraocu da sagleda nastala umetnička dela tokom jednog vremenskog perioda.
Vaše slike mahom su inspirisane, između ostalog, vojvođanskim salašima i seoskim pejzažima i prizorima. Da li Vas nešto posebno veže za tu tematiku?
– Tematika u mojoj umetnosti vezana je za moje rano detinjstvo. Odrastao sam na salašu, roditelji su se bavili zemljoradnjom. Intimističke teme iz mog života česti su motivi na mojim radovima.
S obzirom da se na izložbi nalaze i slike i crteži, imate li tehniku stvaranja koja je Vama omiljena i zašto?
– Tehnika kojoj se uvek vraćam jeste crtanje ugljenim štapićima. Ova tehnika daje i mogućnosti postizanja slikarskih vrednosti kroz crtež.
Foto: Fejsbuk
Likovnom umetnošću se bavite više od 30 godina. Da li je život umetnika lakši ili teži sada, sa prisustvom društvenih mreža i opštom digitalizacijom, u odnosu na Vaše početke?
– Danas u digitalnom svetu umetniku je mnogo lakše. Ima jasnu predstavu o celokupnom stvaralaštvu kroz istoriju umetnosti.
Koliko je zahvalno biti umetnik u Srbiji, da li može da se živi od umetnosti, tačnije slikarstva?
– U Srbiji biti samostalan slikar nije lako. Najvažnija je ljubav prema radu, neprestana upornost i velik rad. Pored ovih kvaliteta, moguće je živeti od ove profesije u našoj zemlji.
Na kraju, da li su za umetnost bitniji talenat i veština, ili sama vizija i kreativnost?
– Najvažniji je talenat, a zatim dolaze vizija i kreativnost. Umetnik ne sme nikada da bude zadovoljan u svom radu. Treba stalno da teži ka boljem i da se poredi sa velikim majstorima slikarstva.
Nema komentara