Da li ste raspoloženi za jutarnji piknik? Ne bi bio ni u Dunavskom, ni u Limanskom parku - šta više ne bi bio uopšte u parku. Idemo u Spomen-zbirku Pavla Beljanskog.
Zgrada pored Galerije Matice srpske je specijalizovana muzejska ustanova, obogaćena umetničkim delima koje je sakupio kolekcionar Pavle Beljanski. Mi ćemo se smestiti na samom početku izložbene sobe, na prizemlju muzeja. Možda malčice kasnimo, ovde nas već čekaju Sava Šumanović i četiri dame.
“Doručak na travi“, Photo:Tijana Šakić
“Doručak na travi“, Šumanović je naslikao 1927. godine, kada je na Jesenjem salonu u Parizu slika prvi put bila izložena.
Primećujemo afinitet koji je Sava Šumanović imao prema Pol Sezanu, Van Gogu, a pogotovo Anri Matisu. Neverovatan ekspresionistički kolorit i kubistička stilizacja uvlače nas u sliku.
Fokus nam drži prolaz u centru slike koji vodi do obale. Voleli bismo do nje da odemo, ali nam se pogled sretne direktno sa slikarevim. On nas gleda skoro prekorno, kao da ne bismo trebali da budemo tu, ili pak kao da smo ga uhvatili na delu. Ispod njega je žena, jedina obučena. Ona je potpuno skoncentrisana na poziranje za svoj budući portret - toliko da ne primećuje ni nas, ni žene naspram nje. Međutim, možda ih ne primećuje jer one ni nisu tu.
Tri nage ženske figure sklapaju se sa prirodom oko njih. Svetle i bez faca, deluju kao aktovi u procesu slikanja – nedovršeno. Iako ne nose provokativnu konotaciju, u sliku su “ugrađene’’
i čine se skoro idilično, osećaj da smo zalutali u slikarevu maštu namerno je konstruisan – on delu daje notu mističnog, lirskog i nadrealnog.
“Doručak na travi“ Save Šumanovića odgovor je na istoimenu sliku Edvarda Manea, koja se smatra prvom slikom moderne umetnosti - zbog nage devojke koja nije predstavljena kao alegorijska figura, već potpuno “obična’’ devojka koja “bestidno” gleda van platna. Šumanović je zadržao glavne Maneove motive – aktove u prirodi koju su okupljeni oko doručka. Međutim u svoju verziju implementira specifičan izraz – kombinaciju kubističke stilizacije i snažne kolorističke kompozicije. Slikom poručuje da srpski sikar može ravnopravno da učestvuje u evropskim “razgovorima” o modernom slikarstvu.
Ovo delo ima veliki značaj za stvaranje veće umetničke slobode na našim prostorima. Šumanović se oslobađa akademskih normi i otvara prozor za modernu umetnost kod nas.
Ukoliko budete raspoloženi za jutarnji piknik, svratite do Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, pronađite “Doručak na travi“ i zasitite se novonastalom dodrinom tačkom.
Nema komentara