Srpska pozorišna i filmska glumica Ružica Sokić preminula je u 79. godini, ostavivši za sobom bogato umetničko delo. Igrajući na sceni matičnog Ateljea 212 spoznala je čari pozorišta i ostala upamćena po svom raskošnom glumačkom daru i harizmi kojom je plenila.
foto: Atelje 212
Rođena u Beogradu davne 1934. godine, još kao devojčica je pokazivala interesovanje kako za glumu tako i za umetnost uopšte. Diplomirala je na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu, a svoju filmsku karijeru započela je u fimu „Doktor”. Ružica Sokić je dobitnica najznačajnijih priznanja u oblasti glume, a nagrada „Dobričin prsten” za životno delo koja joj je uručena prošle godine predstavljala je za nju izuzetnu važnost i bila joj je posebno draga.
O ljubavi prema glumi i o svojoj večnoj inspiraciji koja ne jenjava Ružica Sokić govorila je često. U stvaralaštvu je nalazila spas i sav bol koji joj je život nanosio pretvarala je u snagu, ističući kako se umetnost rađa iz patnje, a retko iz sreće. Svojoj profesiji posvetila je ceo životni vek, a iza sebe je ostavila i knjigu sećanja „Strast za letenjem” sačinjenu od priča koje odslikavaju njen glumački put i obiluju uspomenama iz detinjstva, pa sve do duboke starosti.
Bila je glumica koje se jednako dobro snalazila u pozorištu, prema kome je gajila neopisivu ljubav, i u filmskim žanrovima, što predstavlja ogromnu retkost. Spoj iskustva i modernog izraza jeste nešto što je odvajalo od svih ostalih i što je doprinelo njenom trajanju. Među publikom je tokom svoje karijere bila izuzetno voljena, jer se svojim ulogama običnih ljudi teških sudbina saosećala sa svojim narodom i razumevala njegove nedaće. Umela je i da nasmeje publiku do suza. Najveću popularnost stekla je upravo u komediji „Tesna koža“, a najveće uspehe postigla је u filmovima „Kad budem mrtav i beo“ i „Žuta“.
U glumačkim krugovima i među kolegama važila je za velikog pofesionalca, čijem su se talentu, upornosti i trudu divili mnogi. Jedinstven dar i sposobnost za glumački performans krasili su Ružicu Sokić tokom čitavog životnog veka i bili su izvor inspiracije i za mnoge dramske pisce. Među poznavaocima njenog lika i dela ona zaista predstavlja simbol jednog vremena. Svojim radom je kinematografiju, televiziju i pozorište podigla na viši nivo i njen tihi odlazak predstavlja veliki gubitak za srpsku kulturu i umetnost.
Komemoracija povodom njene smrti održaće se 24. decembra u 12 časova, na Velikoj sceni Ateljea 212.
Nema komentara