Predstava Majka i dete zasnovana na tekstu istoimenog dela norveškog nobelovca Juna Fosea biće premijerno izvedena na kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta u petak, 17. januara, u 20.30h. Karte su dostupne na biletarnici SNP-a.
Ovaj je komad duodrama u izvedbi Vladimira Beljića i Sanje Mikitišin. Kroz priču o davno otuđenoj majci i sinu šalje poruku o tome kako odluka o odlasku ima za posledicu ceo spektrum emocija, od besa, nerazumevanja, do krivice i čežnje obe strane, a ujedno i postavlja pitanje da li je i na koji način moguće takav razdor prevazići.
Pretpremijera održana je na Akademiji umetnosti u maju prošle godine, i to kao diplomski rad Vladimira Beljića, danas studenta na master studijama glume u klasi profesora Nikite Milivojevića.
“Mnogo se stvari od tad sleglo i osećam da je sada pravi trenutak da ova predstava dobije svoj život, u vreme kada se mladi bore za odgovore na velika pitanja za sve nas. Izabrao sam ovu dramu zato što govori o ličnim pitanjima koje su za jednu mladu osobu od velike važnosti ”, objašnjava glumac.
Rediteljka Ivana Janošev kroz ovu priču želi da se bavi temama “napuštanja, krivice, čežnje, ali i dubokim, tragičnim posledicama nedostatka stvarne povezanosti”.
“Jedan od ciljeva je bio da prikažem tu oštru dihotomiju između majčinog sveta, koji je pedantno organizovan, hladan i gotovo sterilno savršen”, ističe ona, “i deteta koje u njega unosi svoj svet, obeležen haosom, norveškim blek metalom, ali i ranjivošću i pokušajem da u tome pronađe smisao. Napetost između njih je ključna, jer ona stvara disonancu koja prožima njihov susret”.
Foto: majkaidete_predstava/Instagram
Pored glumaca i rediteljke, važno je spomenuti da su u realizaciji ove predstave učestvovali i studenti Akademije umetnosti sa različitih odseka, a koji studiraju dramaturgiju, produkciju, dizajn zvuka i dizajn svetla.
Vladimir Beljić naročito akcentuje zašto smatra bitnim okupiti mlade ljude unutar ovakvog projekta:
“Od prve godine sam razmišljao o tome koliko je značajno da se mladi ljudi udružuju i da rade stvari koje su im važne i koje ih se tiču. Želeo sam i da se predstava izvodi na sceni profesionalnog pozorišta, jer je mladima tamo mesto. Oni su pokretači novih ideja i treba im dozvoliti da kroje društvo po meri, pa samim tim i pozorišnu scenu” .
“Uz pomoć uživo izvođene muzike, pokušala sam da stvorim most između likova i publike. Osećanja koja se ne mogu u potpunosti izraziti rečima, kroz zvuk postaju snažnija i jasnija, a kontrasti svetla i senke simbolizuju emocionalne pukotine koje postoje u njihovom odnosu”, dodaje rediteljka.
O saradnji unutar ekipe tokom priprema, studentkinja produkcije Ema Bogosavljević govori o jednakost i uvažavanju prisutnom od početka do kraja, kojim su uspeli da zajedno uobliče izvođenje:
“Kroz ovaj pristup, svaki korak stvaranja predstave bio je zajednički, uz stalnu razmenu ideja, ispravki i prilagođavanja. Ekipa je radila sa jasno definisanim ciljevima, ali i sa velikom dozom entuzijazma. Lako se radilo sa visokim profesionalizmom, atmosfera u timu bila je opuštena i zabavna, što je omogućilo svima da daju najbolje od sebe i da se proces rada doživi kao zajednička kreativna avantura”.
Nema komentara