Odmah da rezimiramo. Ovaj bend zvuči isto kao i milion drugih bendova, i to ne samo zbog zvuka i estetike, već i iz pravih, muzičkih razloga. Pevač pomalo zvuči kao ženskasti vokal, jako nisko u miksu, sa gitarama koje su prenaglašene do neba, a pesme su o dečacima i devojčicama koji su u tinejdžerskim godinama puni neizvesnosti, napetosti i čekaju svoj nespretni prvi poljubac. Što bi rekao frontmen benda Kip Berman – „Zvuči kao tinejdžerska drama“.
Dakle, svi elementi su već izlizani i iskorišćeni u raznim varijantama, i šta to onda čini njihov istoimeni album tako posebnim?
Pre svega, da bismo razumeli, potrebno je da razumemo odakle oni dolaze. Pre Pains-a, Berman se mučio u kol-centru i radio marketing za kompaniju Drillteam. Provodio je vreme, takođe, teturajući se po sceni Portlanda, da bi na kraju završio u Njujorku i počeo da sluša sličnu muziku sa klavijaturistkinjom Pegi Vang, koja je radila za novi startap pod imenom BuzzFeed. Basista je tada uređivao kanadski sajt eMusic-a, a bubnjar Kurt Feldman je podučavao decu muzičkom obrazovanju. Tinejdžerske godine su već bile daleko iza njih, ali je želja za pripadanjem i negovanjem mitologije o mladosti i zaljubljenosti rasla.
Ta želja ih je i navela da 2009. godine objave ovu ploču preko Slumberland-a, koji je poznat po istom tipu stvaralaca. I sve je izgledalo kao da će biti smešteni u zaboravljenu ladicu retro bendova, i lista pesama nije delovala privlačno. Prva numera „Contender” bila je i prva pesma koju je grupa napisala zajedno. To je umereno brzo pismo od Bermana njegovom besciljnom mlađem sebi: „Video si dečake u belom kako pevaju ‘Ja sam varalica’ / Ali ti nikad nisi bio / Nikad nisi bio kandidat“, dok iza ide Pegina melodija.
Foto: Bandcamp
Od tog trenutka stvari kreću da se razvijaju i album oživljava. Slatka i brza „Come Saturday“ postavlja propuštenu žurku kao svetlo na kraju tunela. Ogromno zvučeća „Stay Alive“ nagoveštava vrstu dreampop-a koji ispunjava prostoriju, po uzoru na Creation Records – gde će grupa na kraju i završiti sa albumom Belong. Ali najveće delo istoimene ploče jeste „Young Adult Friction“, jedna pop-slatka pesma o seksu u biblioteci. Tekst je toliko dobar i zabavan: „Nikad nisam mislio da ću postati punoletan / A kamoli na plesnivoj strani“. U refrenu Berman i Vang evociraju taj momenat njihove mladosti i odgovaraju jedno drugome.
Sva ta nostalgična energija i tinejdžerska radost dodatno su podržane neizvesnošću budućnosti. „Kažeš da čekaš... čekaš od kako si rođen“, izjavljuje Berman u distorziranoj pesmi „Hey Paul“. U pesmi „A Teenager in Love“ govori se o mladosti, intenzivnim i kontradiktornim osećanjima, o devojci koja je zaljubljena u nešto što je odvaja od snova i realnih osećanja – metaforički u Hrista i heroin. Pesma ima tu jedinstvenu težinu i balansiranje između gubitka, nostalgije i tuge za nečim što je izgubljeno zbog lažnih proroka. Zatim dolazi još jedna provokativna numera „This Love Is Fucking Right!“, koja na prvu loptu izgleda kao oda incestu. No, dublje gledajući, ovo je metafora bliske veze i osećanja da je sve protiv dvoje zaljubljenih. Intimna povezanost koja u pripovedaču izaziva moralna pitanja i osećanja koja su dublja od običnih reči adolescenata.
U danima kada smo donekle odrasli, a postojanje je postalo lepljivo i obojeno čamom, ovaj album je doneo ono čega se svi sećamo i čemu se vraćamo. To je mešavina tinejdžerskih godina, mita o ljubavi mladih i zaboravljanja problema, ali predstavljena na takav način da nije sve samo slatko i melodično, već i problematično, intimno i provokativno. Zato je i nakon 17 godina ova ploča vredna vraćanja, podsećanja na strasti još uvek nerazvijenih ljudi. Kao univerzalna melodija koju smo svi proživeli, ali zaboravili ono najvažnije iz nje.
Dok ostali bendovi u prvi plan stavljaju ono lepo, slatko i brižno - The Pains of Being Pure at Heart to koristi kao samo površinski sloj da bi pokazao šta smo naučili, proživeli i osećali. Kao što samo ime ovog benda odmah stavlja do znanja, ovo je zapravo himna bolova i problema koje neiskvareno srce ima. Kasnije smo naučili da se nosimo sa problemima i rešavamo razne situacije, ali oni prvi koraci ka punoletnosti ostaće tu kao spomenik lepog sećanja na to šta sve možemo da naučimo i prevaziđemo uz pomoć strasti i neukaljanih ruku.
Nema komentara