„Čovek misli u slikama, uvek sam se vodio tezom da je mišljenje u slikama superiorno, a ja sam čovek koji prevodi sa jezika ideja na jezik slika odnosno imam sposobnost da prevodim sa akademskog jezika na kafanski“, poručio je književnik Vladimir Pištalo na književnoj večeri Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Pored recitovanja stihova iz njegovih romana „Venecija“ i „Milenijum u Beogradu“, književno veče upotpunio je i kratki film koji je, kako i sam pisac kaže, kritički osvrt na njegovo delo i knjige. U razgovoru sa studentima dobitnik NIN-ove nagrade otkrio je da nikada nije objavio putopis, za koji već godinama skuplja materijal, kao i da su za njih veoma važna putovanja i iskustvo školovanja u različitom okruženju od domaćeg.
– Otići u inostranstvo kao student ili profesor prilika je koja ti pruža šansu da ti učiš na najneposredniji način, kao kada si bio dete pa si svaku novost upijao kao sunđer. Mnogo stvari ti bude jasnije samo kad prođeš gradom. Andrić je još govorio da čovek nakon putovanja ima obavezu da se vrati i da o tome živo priča ljudima svoje kulture i svog jezika, smatrao je to nečim što ide zajedno sa pisanjem. To je i jedan od razloga zbog kojeg sam pisao putopise, ali element odlaska u svakom mitu i element dolaska su povezani – izjavio je Pištalo dodavši da svaki grad poseduje svoju individualnost koju on pokušava da otkrije.
Pištalo je autor dela „Tesla- portret među maskama“, knjige koja je već šest godina jedna od najprodavanijih knjiga na našem tržištu, a za istu je 2008.godine dobio NIN-ovu nagradu kao i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu. Nikola Tesla ga je inspirisao svojim delima koji su uvek bila suprotna od onih koja ljudski određuju čoveka.
– Tesla je stvarno jedna fantastična priča. Priča o čoveku koji je stvarao gromove, što nijedan čovek nije, o čoveku koji je mislio da ne mora da spava jer je spavanje lenja navika, čoveku koji se nikada nije dotakao žene u životu i koji je mislio da može da odredi kada će da umre, verovao je da će živeti 150 godina. Naravno, priča nije dovoljna samo po sebi, važnije je kako će se ispričati. Najvažnija pohvala koju sam dobio za ovu knjigu glasila je: „Kada bi se dokazalo da Tesla stvarno nije postojao, tvoja knjiga bi i dalje bila vredna čitanja“ – naveo je Pištalo.
Kao profesor na univerzitetu u Americi na kojem predaje američku i svetsku istoriju, priznaje da zbog obaveza za pisanje dnevno izdvaja 3 sata, ali da 3 sata svakodnevnog pisanja na godišnjem nivou ipak jeste značajno.
– Stalno kradem vreme od svojih drugih obaveza, pišem ujutru pre odlaska na fakultet, u pauzama između predavanja, kao i po dolasku kući. Po mom iskustvu, proza se mora pisati svakog dana. Osuđen sam da pišem na prekide, u ovom nesavršenom i rastrzanom modernom svetu, a ono što žrtvujem jesu filmovi, koji su u sinestezijskom delovanju sa ostalim vrstama umetnosti tokom života na mene najviše delovali – zaključio je Pištalo.
Nema komentara