Prošlo je 14. izdanje TAKT festivala, gde smo mogli da čujemo novu turu mlađih i starijih bendova i tribinu koja je označila ovogodišnje izdanje po imenu “Muzika je bunt”. Pored toga, gledali smo odlične male filmove, muzičke spotove i izložbu fotografija sa protesta “Autentičnost: način opstanka ili nestanka” u domaćinskoj atmosferi RKC Matke. Tri dana umetnosti pod sentimentom aktuelnog studentskog i građanskog pokreta su nam pružila nove teme, muziku, prijateljstva i pobednike.
Jedan od organizatora festivala, Uglješa Surdučki, rekao je za Odjek da je održavanje festivala ove godine bilo možda i izazovnije nego tokom pandemije koronavirusa 2020. Ipak, ostvaren je, i to kako kaže, u aktivističkom duhu. “Svi bendovi koji su učestvovali su na neki način bili uključeni u čitavu studentsku borbu. Atmosfera je bila fantastična, provod jako dobar, kao i takmičarski deo.”, naveo je Surdučki za Odjek.
Foto: Jovan Pajić/Odjek
Za muzičko takmičenje se prijavilo 11 izvođača, a svako je dobio zadatak da napravi po jednu novu pesmu na temu bunta i da je izvede uživo. Kako kaže naš sagovornik, žiriju nije bilo lako da donese odluku o prvom mestu, a ono je dodeljeno dvadesetosmogodišnjem Stefanu Bogosavljeviću iz Despotovca, na bini poznatom kao Bora. Četiri kategorije na TAKT-ovom filmskom takmičenju su takođe bile pretežno vezane za muziku.
Tribina na početku festivala je postavila teme za razmišljanje za cela tri dana. Pevač i gitarista benda Monohrom Oskar Marko, studentkinja i aktivistkinja Jelena Stanković, frontment benda Ljubičice Vuk Stefanović i direktorka TAKT-a Jelena Rudakijević su vodili razgovor o razlici društveno aktivne muzike devedesetih i danas, s obzirom na neke sličnosti u građanskim akcijama i buntu.
Oskar Marko je stava da su bendovi tada bili mnogo aktivniji nego sada, koliko u nastupima i tekstovima, toliko i u intervjuima i pojavama u javnosti. “Rekao bih da je nekada muzika imala mnogo veću težinu i da su neke poruke bile jasnije plasirane kroz muziku. Ne mislim da bend nužno mora da bude Rage Against the Machine, da je svaka pesma protiv sistema, nego mislim da je postojalo nastojanje bendova da se mnogo više izraze.”, naveo je. Kako kaže, danas ne postoje “himne protesta” i današnjoj generaciji je malo teže da se poveže sa tradicionalnim bendovima nego ranije.
Foto: Milica Stevanović/Odjek
Govornici su istakli pojavu koja se rodila u toku sadašnjeg studentskog pokreta koja dovodi do brojnih debata onlajn, a to je pojava folk muzike među buntovnim krugovima protiv vlasti. Za njih kažu da su uvek pretežno naginjali ka alternativnoj muzici, dok je jedna vrsta folka i njegove supkulture češće vezana za režim. Sada se čini da granica postaje mutna, a brojni imaju problem sa time da se na protestima čuju stihovi izvođača koji su vrednosno na strani vlasti, ili potpuno sa druge strane kulture i umetnosti.
Na slučaju pesama Cece Ražnatović koje su se čule u toku studentskog pokreta i koje su njene kolege pevale, studentkinja klasične muzike Jelena Stanković objašnjava kako to može da se promeni: “Ja sam se trudila da shvatim da li je to zapravo pozicija nekog ideološkog okvira koji oni dele sa Cecom, ili je to nešto drugo. Onda sam pokušala da budem pozitivna u svemu tome i zapravo sam to sebi opravdala tako što sam rekla da se time oduzima nešto što je njihovo. Ako uzmemo da je folk jednako režim, ljudi su učinili jednu transformaciju. Ne slažu se sa Cecom, ali su transformisali reči koje ona govori, jer ako je neko “Kukavica”, kukavica je taj lik što je na vlasti.”
Stanković poredi ovo sa oduzimanjem monopola nad državnom zastavom. “To je njihovo, ali je i naše. Sada je naše možda i više nego što je njihovo.”
Foto: Jovan Pajić/Odjek
Bilo je razgovora o manjku prostora za kulturne i antirežimske događaje, što predstavnici bendova primećuju. Polarizacija u muzici, kao i u ostalim delovima društva, daje dobar rezultat u smislu strožeg izbiranja kvalitetnog sadržaja, pa dovodi do prefinjenijeg ukusa za kulturu i umetnost. Međutim, dovodi i do zbunjenosti i nesnađenosti organizatora događaja i mnogo manje publike koja se može naći u nekoj vrsti eho komore.
Čak je i TAKT festival osetio ovo, s obzirom da ove godine nije imao nijednog sponzora. Uprkos tome, ispunjava svoju dužnost mladim umetnicima i kako to kaže Uglješa Surdučki, “Pruža podršku autorima koji do sada nisu imali priliku da se pokažu.” Ono po čemu je TAKT prepoznatljiv je i dobra sinergija svih ljudi koji svi jednako doprinose ovakvom ostvarenju, zaključuje on.
Nema komentara