Otvoren je 60. po redu Međunarodni beogradski sajam knjiga, a čast da “preseče vrpcu”, i obično učmale i odviše formalne ceremonije otvaranja učini posebnom, imao je proslavljeni reditelj Emir Kusturica.
Svojom besedom pod nazivom “Biti pismen”, koja bi se mogla koristiti kao oruđe učitelja retorike, poput one Andrićeve iz Stokholma, Kusturica je ukazao na jedan od najvećih problema koji tišti naše vreme – nedostatak pismenosti.
– Biti pismen u prošlom veku je značilo biti uvažen. Često i više od toga. Gde god se pojavljivao pismeni čovek bio je zapažen. Kada bi neko za nekoga rekao “on je pismeni” ili “ona je pismena”, kao da je glasno izrazio uvažavanje prema osobi nad kojom je lebdio oblak pokrivajući glavu kao veliku tajnu, ali i ništa manji zbir vrlina – započeo je Kusturica svoje izlaganje.
Ipak, prema rečima reditelja, ovovremeni čovek nije više taj pismeni, već samozaljubljeni “selfi” čovek, koji ne veruje u istoriju i prihvata korporacijski kapitalizam kao sudbinu.
– Da nije sve izgubljeno, a nikada nije sve izgubljeno, potvrđuju nam pojave koje kao usamljene zastave u pustinji mašu i potvrđuju nam da ima pismenih samo su nam sklonjeni s očiju. Stisnuti su između hiljadu informatičkih čuda, Jutjubova, rijaliti šoua, ali i određeni političkom korektnosti, najnovijom verzijom globalne autocenzure – nastavlja “vršnjak festivala” iskazujući veru da “onih sa zastavama” ipak ima i više nego što mislimo.
– Danas nema ko ne piše, a malo ko čita. Na takvoj podlozi je rastao onaj drugi čovek koga smo nazvali “selfi” i koji je pobrkao realnost sa realizamom. Ako ne zna da poredi postojeće svet sa nepostojećim, ako ne može da stvori vlastitu sliku sveta, a to može da učini pismeni čovek, onda “selfi čovek” živi život u kome ne trebaju kamere da bi sve postalo rijaliti šou – podvlači Kusturica dodajući da samo pismen čovek može biti srećan i da mu je čast da otvori festival na kome povremeno vaskrsne poneki takav, pismeni čovek iz prošlosti, koji ovde, kao retko gde, ima priliku da bude uvažavan i slavljen.
Pored Kusturice na otvaranju se mnogobrojnoj publici obratila i Natalija Naročnickaja, direktorka “Fonda za istorijsku perspektivu” iz Moskve, koja je kao predstavnica zemlje počasnog gosta – Rusije – naglasila značaj očuvanja ćirilice kao neprocenjivog blaga slovenske pravoslavne kulture. Ona je istakla i da se srpska i ruska književnost međusobno poštuju.
– Za Ruse i Srbe podjednako su draga imena Dostojevskog, Tolstoja, Puškina, kao i Njegoša, Nušića ili Andrića – istakla je Naročnickaja, poručujući da se nada da će se i na ovom sajmu pojaviti autori koji će približiti dve kulture.
Prilike za tako nešto će biti s obzirom na brojnost ruskih autora na ovogodišnjem sajmu, od kojih su neki prisustvovali i zvaničnom predstavljanju zemlje počasnog gosta nakon završetka centralne ceremonije.
Međunarodni beogradski sajam knjiga, najposećenija kulturna manifestacija u Srbiji, trajaće do 1. novembra, i otvoren je kako za pismene, tako i za “selfi” ljude, jer niko se pismen nije rodio.
Nema komentara