Težnja za slobodom pojedinca i surovost ljudi, koji i dalje imaju predrasude prema svima onima koji se razlikuju po boji kože, etničkom poreklu ili religiji glavna je misao romana Daleka obala, sedmog u nizu u opusu autora Karila Filipsa. On inspiraciju za svoja dela pronalazi u sopstvenom poreklu i istoriji svog naroda, koja ima korene na afričkom kontinentu.
Pronalaženje uzroka i osuda problema rasizma primarni je cilj Karila Filipsa. Isticanjem sveprisutnog rasizma autor ovog romana želi da publika osudi postojeće principe i shvatanja, a ujedno ih i promeni, zgrožena surovom realnošću.
Radnja romana je smeštena u Engleskoj, u malom selu Veston, svega nekoliko kilometara od mora. Prva junakinja sa kojom se čitalac upoznaje je Doroti, prevremeno penzionisana profesorka klavira. U okviru istog poglavlja, publika se susreće i sa drugim protagonistom – Solomonom. O njemu se zna nešto manje, on je noćni čuvar i usamljenik. Kako je naznačeno da je tamne puti, već može da se zaključi iz čega proizilazi njegova samoća u tipičnom engleskom selu.
Monotonija ovog mesta biće pomalo uzdrmana jednim tragičnim događajem i nastaće praznina ispunjena mnogobrojnim pitanjima na koja autor postepeno daje odgovor. Saznaje se istorija dva glavna junaka, uviđa se tanka nit koja ih suptilno povezuje i čitalac uviđa beskrupuloznu realnost naizgled slobodne i mirne zemlje Engleske.
Tragedija koja je zadesila protagoniste umnogome povećava realnost opisanih događaja. Roman nije fantastične prirode, realan je i bavi se aktuelnim pitanjima. Uzevši u obzir činjenicu da je u trenutnom vremenu prisutan problem kojim se ovo delo i bavi – diskriminacija na rasnoj osnovi – Daleka obala dobija na neverovatnoj vrednosti. Napisan je 2003. godine i nakon više od dve decenije tematika je i dalje aktuelna. Taj podatak treba posmatrati iz dva ugla.
Sa jedne strane, delo je vanvremensko i primenjivo u realnosti nakon toliko vremena, što mu daje na značaju. Sa druge strane, publika treba da se zabrine što je pomenuti problem i dalje prisutan u tolikoj meri.
Foto: Vulkan izdavaštvo
Verujem da je Karil Filips delo zasnovao na ličnim iskustvima. Kao neko ko dolazi sa afričkog kontinenta, mogao je da nemo posmatra neke tragične dođaje, koje je živopisno prikazao kroz teme politike, siromaštva i društvenog uređenja. Tako posmatrajući, može se reći da je kompetentan da se bavi ovakvim pitanjima i bude onaj koji će da ih približi ostatku sveta koji živi u izvesnom mraku, bilo svesno ili ne. Međutim, narator nije on, već neko sasvim drugi, kome nisu relevatna autorova iskustva i stavovi. Pripovedač je nepoznat i sasvim je neutralan kada je u pitanju prikazivanje događaja u romanu.
Knjiga je namenjena starijem uzrastu, odnosno delu publike koji može da uvidi značaj ove teme, ali i da razume sve ono što je napisano između redova. Treba naglasiti i da knjiga nije predviđena za mlađu publiku zbog nekih grafičkih scena, koje mogu da ih uznemire. Ne smatram da je greška što su takvi prikazi prisutni, jer oni nose najsnažniju emociju koji možda i najbolje prikazuju dubinu problema. Ono što se moglo navesti kao negativna strana ovog dela jeste bled početak.
Roman ima svega pet poglavlja, a prvo na čitaoca ne ostavlja naročiti utisak. Početak je konfuzan, pomalo nedorečen i čitalac se više fokusira na odsustvo bilo kakvih objašnjenja nego na sam tok radnje.
Ipak, ostatak knjige je nadoknadio ono što je falilo prvom poglavlju. Radnja se lepo razvila, paralelno prateći sudbinu dva junaka čiji smo susret ispratili na početku. Neprestani skokovi iz sadašnjosti u prošlost su pomalo zbunjujući, ali su pozitivno uticali na dinamiku same radnje. Junaci su prikazani živopisno i realno. Čitalac u nekim trenucima ima više razloga da ih osuđuje no da ih brani, ali ništa od toga nije bio cilj autora.
Lično, stekla sam utisak da je ideja Karila Filipsa bila da likove jednostavno razumemo, da ih prihvatimo onakve kakvi su, ako želimo, ali primarno da proniknemo u njihovu srž i razumemo razloge za njihove postupke, koji nisu uvek moralno ispravni. Ono što mi se najviše dopalo kod ovog autora jeste što nije pokušao da glorifikuje ili opravda svoje junake. Želeo je samo da ih prikaže kao sasvim obična ljudska bića, prepuna mana, istkana nekim kvalitetima i vrlinama, ponesena idejama i strastima, ali sputana razmišljanjem sredine u kojoj se nalaze.
Nakon sklapanja korica knjige, neko bi mogao da osetio tugu zbog surovosti ljudi i tragedije koja je zadesila Doroti i Solomona. Nasuprot tome, druge bi mogao da ispuni bes zbog nejednakosti i predrasuda, koje su i dalje prisutne. Mišljenja sam da je tema sjajno prikazana i da je neophodno realno suočiti publiku sa postojećim stanjem i poretkom u svetu.
U pitanju je tema koja se provlači već dugi niz vekova, a čije se rešenje ne vidi ni na dalekom horizontu. Čini se ponekad da se sloboda egzistencije nazire negde na pučini, čini se i da trzaji pojedinaca u želji da donesu jednakost dolaze u talasima, ali ovo svetsko more je najčešće mirno.
Daleka obala samo je još jedan brod na površini vode koji pokušava da baci sidro i zadrži se u nepreglednom plavetnilu, u očaju pokušavajući da suoči svet sa onim što iznova dozvoljava da se događa. Izgleda i da većina više voli da zadrži glavu ispod vode, blaženo nesvesna neophodnosti promene koja treba da zadesi društvo. Možda su sve ove ideje ništa drugo no neka daleka obala...
Nema komentara