Roman Sve dobre barbike Katarine Mitrović, objavljen u izdanju PPM Enklave 2024. godine, ne govori o lutkama iz izloga, već o tridesetim godinama kao prekretnici i trenutku kada se život prelama.
Simbolično, roman počinje tridesetim rođendanom junakinje Vanje, koji nije onakav kakav je zamišljala. Čita se u naletu i izaziva bujicu misli i poistovećivanja, jer Katarina nije napisala roman koji nam nudi lekcije i recepte za bolji život. Umesto toga, nudi reportažu sa jasnim slikama života izgubljene žene na pragu tridesetih, njenog neuspeha i pokušaja da nastavi dalje. Knjiga menja način na koji gledamo male odluke i životne poteze — počevši od toga šta pojesti i obući, do toga šta priznati sebi a šta ljudima oko sebe — otuda i nagrada "Grozdana Olujić" za najbolju proznu knjigu autora do trideset pet godina, objavljenu tokom 2024. godine.
Foto: Petra Milošević
Specifičan humor provlači se kroz roman, hladnokrvan je, ironičan i služi kako bi se dodatno naglasila apsurdnost svakodnevice. Nasmeje čitaoca jer je bio u istoj ili sličnoj situaciji koja je odlično opisana i nije teško prepoznati se u njoj. Kratka poglavlja smenjuju se poput kadrova — svaki kadar fokusiran je na jedan gest ili predmet koji služi za pokretanje nove teme — poput autobusa, frižidera, ili prazne kartice u džepu jakne. Autorka ne ulazi u psihološke analize, već opisuje realan život, čak i kada je veoma teško, bez melodrame i patetike, ali ovakva estetika pisanja ume da zaboli svakog ko se makar malo poistovećuje sa junakinjom priče.
Poslednja scena, trenutak autobuske nesreće, je momenat otrežnjenja. Završna rečenica — „Dobro je, žive smo“ — premešta fokus sa svakodnevnih sitnih poraza na samu činjenicu trajanja: održati život iz dana u dan. Umesto lažnog srećnog kraja, tu su olakšanje i mirna potvrda opstanka.
Barbike iz naslova romana simbolišu savršenstvo, što je veoma ironično jer stvarnost u kojoj živimo i koju autorka opisuje ne teži savršenstvu, već preživljavanju. Barbika je lepa, staložena, prihvatljiva, usklađena sa kalupom i ženstvena — ali na kraju, ona je samo lutka. Svako poglavlje je poput testa izdržljivosti — ono nas vodi kroz prazan frižider, neuspele susrete sa Tindera i kašnjenje honorara. Zato ironija naslova stoji: život ne merimo po pravilima lutke, već po stvarnim potrebama.
Nema komentara