„Priča sa zapadne strane” (West Side Story) je američki mjuzikl, ljubavno-dramski film koji je izašao 2021. godine, reditelja i koproducenta Stivena Spilberga (Steven Spielberg), po scenariju Tonija Kušnera (Tony Kushner), koji je i jedan od izvršnih producenata filma. Ovo je druga filmska adaptacija brodvejskog mjuzikla iz 1957. godine pod istim nazivom.
Foto: Twentieth Century Fox/Allstar (theguardian.com)
Priča ovog filma se dešava tokom 50-ih godina 20. veka, u zapadnom Menhetnu u kojem je ljubav dvoje mladih ljudi, Tonija (Ansel Elgort) i Marije (Rejčel Zigler), rastrzana između dve rivalske ulične bande kojima oni pripadaju. Toni pripada „Džetsima” (Jets), koju čine beli Amerikanci, dok je Marija deo „Ajkula” (Sharks), koji su svi Portorikanci. Zbog mržnje koje dve bande imaju jedna prema drugoj, Toni i Marija moraju da pronađu način da dobiju ono što najviše žele – slobodu.
Mjuzikl je inspirisan Šekspirovom tragedijom „Romeo i Julija” (Romeo and Juliet). Toni i Marija se upoznaju i odmah se zaljubljuju jedno u drugo ali kao i likovi kojima su inspirisani, ovo dvoje mladih ljudi ne doživljavaju svoj srećan kraj. Ove dve tragične ljubavne priče prikazuje da u sukobima većine, nedužni pojedinci uvek plate kaznu.
Najveći motiv ovog filma, kao i njegovog prethodnika iz 1961. godine, je rasizam. „Džetsi” ne vole nikoga ko nije isti njima, to jest sve koji nemaju belu kožu. Oni svojim pesnicama i pogrbnim rečima pokušavaju da oteraju „Ajkule”. Rasizam je sveprisutan u našem svetu i on se najčešće ispoljava nasiljem, bilo to fizičkim ili verbalnim, prema ljudima koji su drugačiji od rasista. Ljudi bi trebalo razgovorom da pokušaju da reše pitanje rasizma, a ne nasiljem.
Pesme koje likovi pevaju su iste pesme koje je napisao Stiven Sondhajm (Stiven Sondheim) za mjuzikl iz 1957. godine. Kompozitor filma Dejvid Njuman (David Newman) je adaptirao muziku koju je Lenard Bernstin (Leonard Bernstein) komponovao za brodvejsku verziju, a takođe je uključio izmene koje je Džoni Grin (Johnny Green) odradio za „Priču sa zapadne strane” iz 1961. godine.
Foto: Everett Collection (variety.com)
Jedna od velikih razlika između „Priče sa zapadne strane” iz 2021. godine i njenog prethodnika iz 1961. godine je korišćenje plesa. U modernoj verziji, koreografija uzima pravac iz zapleta priče i svaki plesni pokret ima vezu sa samim tokom priče i emocijama likova, dok je u filmu iz 1961. godina koreografija više korišćena kao narativno sredstvo.
Kostimograf Pol Tazevel (Paul Tazewell) je podelio spektar boja na dve rivalske bande. „Džetsi” nose tamne boje kao što su plava, zelena i siva, dok su „Ajkule” ozarene svetlim bojama, nijansama crvene, žute, narandžaste. Svaka banda ima kostime koje prikazuje njihovo poreklo. „Ajkule” nose gujabere (guayaberas), letnje muške košulje, pantalone sa visokim strukom i haljine sa halter dekolteom koje su prikaz njihovog portorikanskog porekla, dok su njihovi protivnici obučeni u teksas, koji je bio popularan među Amerikancima 50-ih godina prošlog veka.
Glavne uloge tumače: Ansel Elgort (Ansel Elgort), Rejčel Zigler (Rachel Zegler), Dejvid Alvarez (David Alvarez), Ariana Deboze (Ariana DeBose) i Mike Faist (Mike Faist).
Iako je film okarakterisan kao neuspeh („flop”) zbog male zarade, koja je iznosila „samo” 29 miliona naspram produkcijskog budžeta od 100 miliona, on je ipak dobio mnogo pozitivnih kritika, kao mnoštvo nominacija za filmske nagrade. Po mišljenju mnogih, Spilberg je uspeo da ukomponuje teatralnost mjuzikla takozvane „stare škole” i modernog senzibiliteta današnjice.
Nema komentara