Holivud ima istoriju reanimiranja davno mrtvih filmova zakasnelim nastavcima, a samo je bilo pitanje vremena kada će neko zaroniti u grob filma Bitlđus (Beetlejuice) iz 1988. godine. Nova verzija, pod nazivom Bitlđus Bitlđus (Beetlejuice Beetlejuice), vraća nam onu posebnu vrstu komedije i bizarnosti koji su obeležili original, ali uz savremenije i svežije elemente.
Malo je reditelja čija je vizuelna estetika toliko upečatljiva i prepoznatljiva kao kod Tima Bartona, koji je režirao obe verzije ovog filma ali i mnoge druge sa sličnom tematikom. Duh antiheroja Bitlđusa, čije paranormalne avanture sada dobijaju novo značenje u savremenom svetu, preživeo je više od tri decenije prilagođavajući se novim vremenima. Starija verzija ovog filma donosi nam komičnu priču o mrtvom bračnom paru, Mejtlendovima, koji pokušava da otera nove vlasnike iz svoje kuće. Pošto ne uspevaju u tome, angažuju prevarantskog bio-egzorcistu Bitlđusa, čiji je zadatak da isteruje žive iz kuće mrtvih. Film se izdvaja po satiričnom prikazu paralelnog sveta živih i mrtvih, gde vladaju zakoni, kriminal, administracija i birokratija, baš kao u svakom (živom) društvu. Sveže preminuli su zapleteni u beskonačne procedure i čekaju na red za svoje posthumne administrativne usluge. U tim delovima jasno je prikazano da je čak i zagrobni život podložan apsurdnim pravilima, birokratiji i korupciji.
Foto: GamereactorUK
Nakon 36 godina, Bitlđus se ponovo vraća, ali u složenijoj situaciji nego u prvom delu. Igra ga ponovo Majkl Kiton, sa istim trulim zubima, neurednom zelenom kosom i kontroverznim karakterom. Nije se mnogo promenio za 36 godina, verovatno jer je to u zagrobnom životu ekvivalent za ovozemaljskih nekoliko dana. Ono što se promenilo jesu živi likovi, i to svako na svoj način. Lidija, koju je Vinona Rajder u prvom delu igrala na tako ćudljiv i neposredan način, sada je cinična i buntovna sredovečna žena odlučna da po svaku cenu spase svoju ćerku. Sa druge strane Delija, nepodnošljiva vajarka i Lidijina maćeha iz starije verzije filma, sada je multimedijalna umetnica i naizgled dosta mekša nego pre. Kroz odnos Lidije i njene ćerke Astrid, koju igra Džena Ortega, može se uočiti zanimljiva paralela jer odnos majke i ćerke prolazi kroz slične borbe koje je prikazao prvi film u odnosu Lidije i njene maćehe.
Ipak, radnja je toliko prenatrpana likovima da se u nekim momentima stiče utisak da nije u pitanju film, već nabacane beleške za više potencijalnih nastavaka ovog filma. Film nastoji da dopre do publike kroz blage elemente horora čime pomalo gubi na sirovoj energiji originala. Iako se žanrovski svrstava u mešavinu komedije i horora, ravnoteža između ta dva žanra često ume da se izgubi i na taj način stvara se konfuzija i radnja na momente deluje veoma haotično.
Ono što nije bilo neophodno u zapletu, jeste čitava priča o Bitlđusovoj bivšoj ženi, uprkos tome što je igra zavodljiva i opasna Monika Beluči. Ovaj deo jeste dao pozadinu i dubinu njegovom liku, ali i sa tim, ovaj zaplet bio je potpuno nevažan za tok glavne priče i sve to je delovalo više neumesno nego interesantno.
Muzika je veliki doprinos u stvaranju atmosfere filma, zahvaljujući jedinstvenom Deniju Elfmanu koji kombinuje elemente fantastike i groteske i daje pečat filmovima koji istražuju mračne i neobične teme. Elfman je sarađivao sa Bartonom u mnogim projektima uključujući i stariju verziju Bitlđusa, a njegov rad na muzici za ovaj film stvara arhetipski vilenjački zvuk. Muzika filmu daje dušu, omogućavajući likovima da ožive kroz melodije koje istovremeno izazivaju jezu i osmeh.
Ovaj nastavak vrlo lako se mogao ispostaviti kao samo još jedno opsluživanje starih obožavatelja zarad zarade na račun prvog dela, jer je veoma teško pobeći od senke originala i dosegnuti njegovu kultnu privlačnost. Izgleda da ipak ništa nije zapravo mrtvo u Holivudu, jer Bitlđus Bitlđus sa sobom uspešno donosi nove perspektive, istraživajući ponovo pitanje straha od smrti – ali i života.
Nema komentara