Publika u našoj zemlji posebnu pažnju pridaje domaćoj kinematografiji i izgleda kao da su uvek naši blokbasteri uspešniji nego što bi i jedan svetski fenomen mogao biti. Ovi savremeni pokušaji stvaranja kinematografskog nasledstva gotovo uvek su i žrtva poređenja sa jugoslovenskim klasicima i podosta naše savremene kinematografije stoji na tom nasledstvu.
Osim filmova, i narodna muzika uživa posebno mesto u srcima publike, pa sam i ja, ponesena sveopštom euforijom, sa velikim uzbuđenjem dočekala izlazak filma "Toma" 2021. godine, iako sam zbog ogromnog interesovanja tek iz trećeg pokušaja uspela da ga pogledam. Film me duboko dirnuo, ostavivši snažan utisak. Zato su moja očekivanja bila ogromna kada je početkom 2024. godine premijerno prikazan film "Nedelja", posvećen Džeju Ramadanovskom – umetniku čije su pesme obeležile kafanske večeri, ispraćene čašama i suzama.
Film “Nedelja” čiji je režiser Nemanja Ćeranić, a u kom glavnu ulogu, odnosno ulogu odraslog Džeja igra Husein Aljević Husa koji svakako fizičkim izgledom mnogo podseća na pokojnog pevača, pored tih predispozicija, i svojim načinom glume uspeo je da nas uveri da je uloga trebala baš njemu da pripadne. Sve je zanimalo da li upravo on u delovima filma peva njegove pesme, ali smo ubrzo saznali da on jeste pevač, ali putem veštačke inteligencije su njegovom glasu dodali boju glasa Ramadanovskog. Takođe u filmu je svojih pet minuta dobila i naša poznata pevačica Svetlana Ceca Ražnatović koja je za potrebe istog snimila pesmu “Za kraj”, koja je bila namenjena upravo Džeju ali je on nikada nije snimio. Pesma je dobila milionske preglede nakon premijere i gotovo da nema ljubitelja narodne muzike koji je nije čuo. Što se tiče muzičkog dela, greške nije bilo, a publika je često tokom projekcije mogla i pevušiti najveće hitove narodne legende.
Foto: Vikipedija
Nažalost, moje iskustvo s ovim filmom bilo je daleko ispod očekivanja. Džej, kako smo ga poznavali – veseo, harizmatičan i pun energije – od početka filma prikazan je u potpuno suprotnom svetlu. Njegov život je predstavljen kao niz mračnih epizoda, prožet kriminalom, nasiljem i diskriminacijom. Narativ filma se fokusirao na težak životni put tokom 80-ih godina, ukazujući na sve prepreke koje je morao da prebrodi – od diskriminacije po osnovu boje kože i sukoba s policijom, preko tragične smrti brata, do izazova u ljubavnom životu.
Ovaj pristup donekle ima smisla, jer osvetljava teške okolnosti iz kojih je Džej izrastao u muzičku legendu. Ipak, smatram da je film previše naglasio kriminalne aspekte i živote ljudi koji su ga okruživali, dok je sam Džej često delovao kao sporedni lik u sopstvenoj priči. Umesto da prikaže njegovu umetničku veličinu, predanost muzici i izuzetnu ličnost, film se zadržao na stereotipnim elementima, što mi je narušilo celokupan utisak.
Bilo je i svetlih trenutaka – prikazane su scene koje osvetljavaju kako je Džej započeo muzičku karijeru, uključujući detalj da ga je Marina Tucaković prepoznala i podržala, što je svakako važan deo njegovog puta. Međutim, taj aspekt je bio tek fragment u filmu, dok je mnogo više vremena posvećeno mračnim epizodama iz njegovog života.
Kada sve saberem, film "Nedelja" nije ispunio moja očekivanja. Za razliku od filma "Toma", koji je uspeo da prikaže Tominu predanost publici, njegov rad i poslednje životne trenutke, "Nedelja" mi nije donela mnogo novih saznanja o Džeju, niti je uspeo da prenese veličinu čoveka kakav je bio. U filmu nije istaknuto koliko je Džej bio nesebičan, koliko je pomagao ljudima iz srca, bez potrebe za hvalisanjem. Njegova veličina nije bila samo u muzici već i u ljudskosti – što je ostalo neosvetljeno na način koji je zaslužio.
Na kraju, ostaje utisak da su autori filma propustili priliku da prikažu Džeja Ramadanovskog kao što ga pamtimo – kao umetnika, ali i kao čoveka ogromnog srca.
Nema komentara