Nekolicina talentovanih ljudi sa izraženim afinitetima za slikarstvo, tradicionalno, već dvadeset četiri godine, okuplja se četiri puta godišnje, kako bi predstavili svoje radove. U pitanju je Udruženje likovnih umetnika „Likum“, koje je osnovano u februaru 2001. godine u Novom Sadu i trenutno broji oko sedamdeset aktivnih članova.
Entuzijasti iz „Likuma“, imali su priliku da učestvuju na manifestacijama u Mađarskoj, Kanadi, Švajcarskoj i Italiji, a najznačajniji rezultat ostvarili su na Internacionalnom festivalu umetničkih radova pod nazivom „MIRK“, na kome su osvojili tri pehara.
Gotovo svi članovi ovog udruženja su amateri, koji su odlučili da u nekom periodu svog života, implementiraju svoju ljubav prema slikarstvu i oprobaju se na platnu.
Na izloženim slikama, najčešće su prikazani jesenji motivi, pejzaži, šarenoliko jesenje lišće... Sem što organizuje školu slikanja i već pomenute izložbe, ovo udruženje pruža mogućnost svojim članovima da se oprobaju, kako na državnim, tako i na međunarodnim amaterskim takmičenjima.
Naš sagovornik, dugogodišnji član ovog udruženja, Milan Glumac. Rođen je i živi u selu Despotovu u Vojvodini. Po zanimanju je mašinski tehničar, auto-limar i pčelar. Slikarstvom je počeo da se bavi iz hobija, ali vremenom je taj hobi prerastao u svakodnevnicu i neizbežan dnevni segment, kojim ispunjava dane.
Foto: Iz arhive sagovornika
Koliki je doprinos umetničkog udruženja Likum u promociji lokalnih umetnika amatera na ovim izložbama?
- Udruženje Likum ima bitnu ulogu u samom povezivanju nas slikara iz ove zajednice. Izložbe koje ovo udruženje organizuje, omogućava nam da često razmenimo ideje, ali isto tako imamo priliku da učimo jedni od drugih i tako razvijamo naše veštine. Ova udruženja i ovakve izložbe, sigurno da pomažu u jačanju umetničke scene, čineći je vidljivom za malo širu publiku, naročito na lokalnom nivou.
Kakav je vaš osećaj kada izlažete zajedno sa vašim kolegama iz udruženja , posebno kada postoji određeni tematski okvir, što je gotovo uvek slučaj kada su u pitanju izložbe koje organizuje Likum?
- Pa osećaj je sjajan, izlagati sa svojim kolegama iz udruženja je veoma inspirativno, jer svako od nas, donosi neki svoj lični pečat i svoju perspektivu kada su pojedine teme u pitanju. Često, jedni druge dopunjujemo i dajemo jedni drugima podršku. Naravno, razgovori koje vodimo između nas u toku stvaranja nekih slika su veoma konstruktivni.
Kada se javila ljubav prema slikarstvu i sama želja da se u njemu oprobate?
- Ljubav prema slikarstvu, ali i prema vajarstvu, u meni leži još od kada sam bio klinac. U tom nekom ranom periodu sam počeo i da se bavim slikanjem, prvo je to bilo dečije švrljanje, međutim kako je vreme odmicalo, talenat se sve više ispoljavao. Taj talenat sam nastavio da negujem godinama, međutim, onda je došao rat i ostale okolnosti i tad sam slikarstvo ostavio po strani, ali evo pre nekoliko godina sam se ponovo vratio i nastavio tamo gde sam stao. Jedan moj prijatelj me je doveo u Likum udruženje i tu sam član više od godinu dana. Od kako sam postao član, imao sam prvu samostalnu izložbu, takođe, postao sam stalni učesnik različitih takmičenja, a sa dve slike sam osvojio prva mesta na međunarodnim takmičenjima.
Koje teme najviše istražujete u svom radu i odakle crpite inspiraciju?
- Najviše volim da slikam ikone, sa time sam negde i počeo, ikone su, mogu slobodno da kažem moja prva ozbiljnija slikarska dela, zatim jako mi lepo leže i portreti, a portrete sam sasvim slučajno počeo da slikam, jednom prilikom sam naslikao portret svog prijatelja i od tada sam počeo učestalije da ih slikam. Pored ikona i portreta, obzirom da sam pčelar, počeo sam da slikam i pčele. Mogu vam reći, da njih slikam sa najviše ljubavi i da sam iz nekog razloga najrasterećeniji kad slikam pčele. Prirodu i pejzaže isto ponekad slikam, ali mnogo ređe. Što se tiče inspiracije, ne inspiriše me ništa posebno, inspiraciju mi daju ljudi i sve što se svakodnevno dešava oko nas, ali takođe i moje raspoloženje mi po neki put određuje šta ću slikati tog dana.
Foto: Iz arhive sagovornika
Da li možete reći nešto više o vašem kreativnom procesu i kako izgledaju vaši dani kada stvarate?
- Preko dana uglavnom imam jako puno posla, koji nema veze sa slikanjem, tako da najviše slikam kada padne mrak, pogotovo zimi, jer onda imam više vremena. Uveče sednem i slikam da ne bih bez potrebe gubio vreme na neke nebitne stvari. Iskreno, to i jeste jedan od razloga zašto sam ponovo počeo nakon dugo vremena da slikam, jer danas ima previše stvari svuda oko nas koje nas bez potrebe zamaraju i crpe nam energiju, a slikanje, osim što mi je ljubav, ujedno mi je i izduvni ventil. U poslednje vreme slikam gotovo svako veče, a u koliko se desi da preko dana ne radim, trudim se da svaki momenat iskoristim za slikanje.
Da li je vaš likovni stil evoluirao od početka bavljenja slikarstvom do danas?
- Pa jeste, mogu slobodno reći da sam u velikoj meri napredovao i svakim danom sve više napredujem, svaka slika je sve bolja i bolja. Najveći progres je primetan u tehnici, pojedini slikarski elementi su mi postali stvar rutine, a ta rutina se stiče vremenom, ali isto tako verujem da još uvek imam mnogo prostora za napredak. Smatram da ovim što radim i svakodnevno „po stare dane“ napredujem i imam motivaciju da stvaram nešto novo, dajem dobar primer mladim ljudima da nikada ne odustaju ni od čega i da u svemu što rade budu istrajni, a rezultati u tom slučaju sigurno neće izostati.
Obzirom na slike koje ste odabrali za današnju izložbu, da li ste želeli posetiocima da prenesete neku određenu poruku?
- Pre nekog vremena naslikao sam salašarskog petla, a inspiracija za ovu sliku mi je bio naš Đorđe Balašević, tačnije njegova pesma, koju je posvetio petlu, pa sam tako i dao ime slici, Balaševićev petao. Mislim da je ovo prilika da se posetioci koji dođu danas, bar na kratko sete našeg velikog umetnika. Što se tiče drugih slika, tu je nekoliko ikona, koje nemaju neku ciljanu poruku.
Kakva je povratna reakcija publike na vaš dosadašnji rad?
- Što se tiče dosadašnjeg rada, odgovor publike je veoma dobar, slike se uglavnom svima dopadaju. Najbolja potvrda da radim dobar posao mi je bila kada sam dobio pohvale od pojedinih profesionalnih slikara. Kada sam postao član Likuma, počeo sam dosta intezivnije i da prodajem slike, tako da više slikarstvo nije samo upražnjavanje slobodnog vremena, već mi pomaže i sa finansijskog aspekta.
Nema komentara