IZLOŽBA FOTOGRAFIJA ,,JEDINA MOJA” MARIJE ERDELJI

Marija Erdelji - master diplomirani likovni umetnik je rođena 17. aprila 1989.godine u Novom Sadu. Upisala i završila Akademiju umetnosti u Novom Sadu, smer: fotografija, u klasi prof. Ivane Tomanović. Izdala knjigu fotografija predstave “Naši Dani” Radoslava Milenkovića u izdanju Proces teatra, februar 2018. godine.  Predstavljala  je svoju zemlju na projektu: Together along Belt and Road - International Photographers Shenyang Trip - CRI Online - media house u Kini 2019. godine. Član je UPIDIV-a od 2019. (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine), kao i član Udruženja Novinara Srbije od 2021. godine.Zaposlena kao fotograf u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Ostvarila je saradnje sa internacionalnim magazinima poput:DOCU Magazine, Finska 2021.; UPS (Umetnost pre svega), Srbija 2021.; Makedonska Videlina, Srbija 2021.; New JOURNALIST Magazine, Velika Britanija 2020.; ATLAS Magazine, Nemačka 2019.; Vojvođanski magazin, Srbija 2018.; Deutsche Welle, Srbija 2017.

Foto: Srđan Ranđelović

Od 2015. godine je honorarni saradnik kao fotoreporter u Omladinskim novinama „Clich, Clich BOOM”.Radila je kao fotoreporter u Pokrajinskoj vladi od 2018. godine do 2022. godine. Sa svojim fotografijama je učestvovala na više od 60 grupnih i 9 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bila je polaznik na raznim radionicama i obukama: World press Photo, Masterclass NOOR iz oblasti dokumentarne fotografije, Media Development - Deutsche Welle Akademie (training), Radionica za medije - Nacionalni konvent o Evropskoj uniji i EU za tebe itd... Višestruko je nagrađivana za svoj rad, te je 2022. godine dobila nacionalnu nagradu za etičko izveštavanje o siromaštvu „Refleksija“, u kategoriji – fotografija. Dobitnik je i priznanja za projekat od važnosti „Živimo zajedno“ i za doprinos u društvu – Koracima Mileve Marić, 2020 godine.

   Izložba fotografija ,,Jedina moja“ Marije Erdelji održala se od 15. novembra do 4. decembra ove godine. Ona tematizuje nasilje nad ženama i femicid u Srbiji, državi u kojoj svake godine živote izgubi najmanje 30 žena od strane njima bliskih ljudi. Autorka Marija će nam bliže dočarati ideju njene izložbe, promenama kojima se nada, kao i mogućim budućim projektima.

- Šta Vas je inspirisalo da Vašoj izložbi fotografija date ime ,,Jedina moja”?

Dugo sam razmišljala kako bih nazvala projekat. Došla sam na ideju da mu, kroz sarkazam i ironiju, dodelim ljubavni naziv “Jedina moja”. On opisuje momenat kada u partnerskom odnosu krene sve savršeno. Zlostavljač ubeđuje žrtvu da je voli i da je ona jedina, a posle je nasilje deo njegove ljubavi.

- Odlučili ste da na fotografijama prikažete određene delove ženskog tela. Koja je njihova simbolika?

Ovakva odluka je doneta iz etičkog razloga o izveštavanju ovako teške teme. Naša svakodnevnica putem medijskog izveštavanja u većini slučajeva se svela na klikbejt naslove,krvave naslovne stranice i ilustracije koje nisu primerene.Ovi radovi svedoče kroz simboliku psihičko, fizičko i seksulano zlostavljanje. Mogu da čine seriju fotografija ili da se posmatraju pojedinačno. Svaka od njih nosi poseban naziv. Ideja i cilj nastanka ovih fotografija, jesteda se misli i na žrtvu ako čita tekst, da ona ne proživljava ponovo svoju traumu videći fotografije koje se inače objavljuju... Npr fotografija stisnutepesnice govori o pobedi i otporu nad nasiljem.

- Da li smatrate da se na pravi način izveštava o fizičkom, psihičkom i seksualnom nasilju koje žene proživljavaju?

U većini slučajeva ne, ali iskreno se vidi pomak da se kolege trude da promene ustaljen sistem izveštavanja ili ilustrovanja o nasilju ili femicidu.Naravno to zavisi od redakcije i njene politike. Ne bih da tergetiram ili imenujem neku medijsku kuću, ali nije isto kada tabloid ili nedeljnik plasira tekst o nasilju.Raditi crnu hroniku ili izveštavati o nasilju nije lako. Često su kolegama vezane ruke. Urade dobar posao, ali im se promeni naslov ilifotografija po naredbi uredništva i to zarad klikova.

- S obzirom da su Vaše izložbe deo projekta ,,Slikom do promene”, kakvim promenama se nadate i da li su neke već ostvarene?

Deo fotografija je sa projekta ,,Slikom do promene” i te fotografije se nalaze u dostupnoj i u besplatnoj bazi grupe “Novinarke protiv nasilja”, namenjenoj kao pomoć pri senzibilisanom izveštavanju o nasilju prema ženama. Tada sam videla potencijal da nastavim na daljoj realizaciji fotografijai da iz toga proizađe samostalna izložba na ovu temu. Nadam se, da će se uskoro primetiti neka promena na osnovu ovog projekta. Mogu reći da je počelo od toga da kolege imaju volju i želju da, ako budu izveštavali o nekom femicidu ili nasilju, mogu na drugačiji način da pristupe temi.Ostaje velika borba da se promeni sistem rada na koji je naviklo neko uredništvo. Moguća je promena, ali je potrebno mnogo truda, edukacije i borbe za etiku.Svesna sam da ova izložba i moji radovi ne mogu da iskorene nasije, ali ono što je bitno jeste da može da navede ljudena razmišljanje, a posebno one koji su u mogućnosti da izazovu sistemske promene na bilo koji način.Da probudim kod nekih ljudi svest da postoji taj problem i da ga prepoznaju ako se to događa u njihovoj blizini. Kako bi pomogli samoj žrtvi daskupi snage da prijavi nasilje i pomogne samoj sebi! Pružanje opcija kolegama da odaberu drugačiji pristup izveštavanja na ovu temu.

- I za kraj, Vaše fotografije ruše sve predrasude. Da li imate želju da se posebno dotaknete neke teme od velike važnosti za društvo koju niste do sada obrađivali?

Iskreno se nadam da moje fotografije ruše sve predrasude i doprinose društvu. Za početak bih volela pre svega da učinimo ovu planetu što boljim mestom, a pod time mislim da nema nasilja nad decom, ženama, da čuvamo i brinemo o životinjama i životnoj sredini... Da generalno mi kao ljudska populacija imamo više empatije, saosećanja i više humanosti. Da što manje imamo bolesnu i gladnu decu. Mislim da je poduži spisak šta bih sve zaista volela da se promeni da bi ova planeta bila bolje mesto za život. Pre svega, svako od nas mora da pođe od sebe i doprinese nekim mali koracima ka toj nekoj boljoj promeni. Što se tiče nekog projekta, još nisamodlučila koja je tačno sledeća tema, pošto ih imam nekoliko... Nije lako smisliti projekat, obraditi temu i raditi na realizaciji. Dosta je to dug procesi iziskuje posvećenost i vreme. U planu mi je da naredne godine izdam knjigu fotografija reportaža o virusu Covid-19.