Urednica dečjeg mesečnika nacionalnih manjina Mézeskalács i nedeljnika Jó Pajtás, Erna Terek (Erna Török), godinama osmišljava njihov sadržaj i zalaže se za popularizaciju čitanja među mladima. Nakon šest godina oblikovanja programa za Mézeskalács, namenjenog deci od 5 do 10 godina, koji ove godine slavi 71. godišnjicu, dodeljena joj je nagrada za medije Udruženja mađarskih novinara zajednice Vojvodine.
Erna Török rođena je u Topoli 1986. godine i diplomirala je na Odseku za mađarski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Prve novinarske korake napravila je u programu za mlade Televizije Vojvodine. Od 2017. godine zaposlena je u novinama Magyar Szó i urednica je časopisa za decu Mézeskalács, dok je od 2019. godine odgovorna urednica časopisa Jó Pajtás.
Zašto ste se odlučili baš za uređivanje časopisa namenjenih deci?
Prihvatila sam poziv zato što osećam da u ovom procesu mnogo učim, i veoma mi je važno da se stalno informišem i budem prisutna u svetu dece. Ovo je neka vrsta misije, nije lak zadatak, posebno danas, kada je dečja pažnja usmerena u drugim pravcima. Dva lista na različite načine komuniciraju sa svojim čitaocima, ali važno mi je da ih spaja istraživački i otkrivajući pristup. Trudim se da svaku temu obradim iz različitih uglova i predstavim na raznovrsne načine. Privući dečju pažnju štampanim časopisom nije nemoguće; postoje načini za to. Mislim da je važno da deca vezuju neko pozitivno iskustvo za ove listove. Tako, na primer, pokušavam različitim pozivima i konkursima da probudim njihovu radoznalost, da im približim list, jer deca i dalje uživaju kada u njemu pronađu svoje crteže ili radove. Ovakva interakcija je veoma važna i zato stalno nastojim da istražujem i pratim potrebe i način razmišljanja dece.
Foto: Iz arhive sagovornice (David Csilla)
Osim uređivanja, bavite se i organizacijom brojnih dečjih manifestacija. Koji su sve događaji u pitanju?
Veoma su važni terenski rad, posete školama i planiranje događaja. Moram spomenuti recitatorsko takmičenje Jó Pajtás-a, koje od 2011. godine redovno organizuje takmičenje u recitovanju poezije posvećeno Imreu Suču (Szúcs Imre), novinaru rođenom u Banatu i nekadašnjem saradniku lista Magyar Szó i časopisa Jó Pajtás. Cilj ovog takmičenja je promocija vojvođanske mađarske poezije, jer je ovo dobra prilika da pesme ovog kraja ne padnu u zaborav. Na takmičenju je dozvoljeno birati pesme iz celokupne vojvođanske mađarske poezije i proze. Učestvuju učenici osnovnih škola u četiri starosne grupe, a tročlani žiri ocenjuje njihove nastupe. Takmičenje se ove godine održalo 9. novembra u Banatskom Dvoru (opština Žitište), kao i prethodnih godina, čime se odaje počast rodnom selu pesnika, prenoseći mađarsku reč u banatsko selo. Izuzetak su bile dve godine kada je zbog epidemiološke situacije takmičenje održano onlajn.
Važan događaj je i tradicionalni šahovski turnir, kao i naš konkurs za crtanje i pisanje sastava Stvaraj i budi gost Jó Pajtás-a i Mézeskalács-a, kada decu pozivamo svakog decembra u sedište Magyar Szó-a u Novom Sadu. To je značajno jer imamo priliku da se sretnemo i razgovaramo sa njima. Ovakvi događaji su sjajna prilika da se međusobno zbližimo – da oni upoznaju nas, a mi njih, da iznesu svoje mišljenje, želje i očekivanja. Nekoliko dana posle susreta stigao nam je izveštaj o ovom događaju, što pokazuje da je časopis važan deci i da im je značajno što ih je Jó Pajtás pozvao i ugostio.
Koliko pažnje posvećujete mišljenju dece prilikom kreiranja sadržaja?
Kada posetim neku školu, uvek pitam decu koja im je omiljena rubrika, šta bi dodali u časopis, šta im nedostaje i šta im se dopada. Stižu mnoge takve povratne informacije koje mi daju ideje. Naša popularna rubrika predstavljanja, Leksikon, ponovo je oživela zahvaljujući jednom dečaku koji je pitao zašto rubrike više nema u Jó Pajtás-u, iako je ranije postojala. Na osnovu toga smo obnovili rubriku i dodali teme poput omiljenog influensera ili Instagram stranice, a umesto fotografije deca mogu poslati avatar. Ova novina je postigla veliki uspeh i stalno stižu novi leksikoni.
To su sitnice, ali sam primetila da, kada postoji makar mala motivacija – neki deo časopisa zbog kojeg ga rado listaju – deca će možda prvo pročitati samo taj mali Leksikon, ali sledeće godine će možda već prelistavati i ostale rubrike, pa čak i književnu rubriku. Deci je važno da primetimo njihove uspehe, zbog čega se trudimo da uvek prikažemo nekog talentovanog učenika. Trenutno radim na tome da što više dece bude predstavljeno u časopisu.
Foto: Iz arhive sagovornice (David Csilla)
Šta je ono u čemu najviše uživate dok uređujete medijski sadržaj?
Dečji časopis je opipljiv proizvod koji deca mogu prelistati, u kojem se i sami pojavljuju i iz kojeg se informišu. U poređenju sa internetom i društvenim mrežama, časopis ima drugačiju vrednost – nešto što mogu poneti kući, pokazati baki ili rodbini: "Pogledaj, ovde je moj crtež, ovo je moj rad, objavljen je u Mézeskalács-u, ili ovu pesmu volim, pročitaj mi je večeras pre spavanja.“ Pojavljivanje književnih i drugih umetničkih radova u ovim časopisima je od velikog značaja.
Važno je da dečji časopis ne bude samo gomila nasumično složenih informacija. Zato je neophodna pažljivost u pisanju i uređivanju, a dečje radove, poput sastava, potrebno je lektorisati s posebnom pažnjom i posvećenošću, uzimajući u obzir specifične aspekte. To je kreativni proces koji predstavlja veliki zadatak i izazov, ali i prelep rad koji donosi pozitivnu povratnu informaciju.
Zašto mislite da je važno podsticati mlade da što više čitaju?
Verujem da dečji časopisi imaju nezamenljivu ulogu u razvijanju ljubavi prema čitanju među decom. Važno je podsticati decu da što više čitaju, jer čitanje ne samo da obogaćuje njihov rečnik i unapređuje jezičke veštine, već ih vodi u svet mašte, razvija kreativnost i kritičko mišljenje. Kroz knjige i časopise deca stiču nova znanja, uče o svetu oko sebe i razvijaju empatiju prema drugima. Takođe, čitanje im pomaže da bolje razumeju svoje emocije i olakšava im izražavanje sopstvenih misli i osećanja. Sve ove veštine su ključne za njihov lični razvoj i uspeh u životu.
Mislite li da nacionalnim manjinama, pre svega govornicima mađarskog jezika, nedostaje više sadržaja i časopisa okrenutih najmlađoj populaciji?
Da, smatram da je izuzetno važno obezbediti deci nacionalnih manjina, posebno govornicima mađarskog jezika, više sadržaja i časopisa namenjenih njima. Ovako se deci pruža prilika da se upoznaju sa svojom kulturom i jezikom na prijemčiv i zanimljiv način. Dečji časopisi na maternjem jeziku igraju ključnu ulogu u očuvanju identiteta, kao i u razvijanju čitalačkih navika, što je dragoceno za decu koja odrastaju u višejezičnom okruženju.
Šta Vam se posebno dopada u kulturi mađarskog stanovništva?
Kultura mađarskog stanovništva je izuzetno bogata i raznolika, sa dugom tradicijom koja se ogleda u muzici, književnosti, umetnosti i narodnim običajima. Ono što mi se posebno dopada jeste očuvanje tradicionalnih vrednosti, kao i sposobnost da se te vrednosti ujedine sa savremenim trendovima, stvarajući jedinstvenu kulturnu dinamiku.
Mađarska književnost u Vojvodini igra značajnu ulogu u očuvanju jezika i tradicije. Stvorena je bogata literatura, a mnogi mađarski pisci iz Vojvodine imali su značajan uticaj na književnost. Mađarski jezik prisutan je u obrazovanju, medijima i svakodnevnom životu, dok književne manifestacije, poput pesničkih večeri i književnih festivala, doprinose njegovom očuvanju. U Vojvodini su prisutne i brojne galerije i umetničke organizacije koje promovišu mađarsku umetnost. Kroz slikarstvo, skulpturu i druge oblike umetničkog izraza, mađarska umetnost u Vojvodini čuva tradiciju, ali se istovremeno povezuje sa savremenim pravcima.
Nema komentara