Bridž je jedna od najpoznatijih kartaških igara na svetu. Sastoji se od četiri igrača, koji su podeljeni u parove, gde je komunikacija između partnera od velikog značaja. Zbog toga mnogi smatraju da je najlucidnija igra, a treći u svetu su, pogađate – studenti iz Srbije.
Foto: Vuk Trnavac (autorka, Iva Mrkić)
Bridž ne služi samo za igru i zabavu, već on poboljšava intelektualne sposobnosti i razvija sposobnosti komunikacije. U Srbiji takmičarski bridž postoji 30 godina, a pravi predstavnici ove igre su novosadski studenti koji su osvojili bronzanu medalju na Svetskom univerzitetskom prvenstu, održanom u Poljskoj, u Lođu. Ekipu su činili Selena Pepić, Jovana Zoranović, Vuk Trnavac i Stojan Važić (po parovima Pepić - Trnavac i Važić - Zoranović).
Student filozofije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Vuk Trnavac je jedan od učesnika prvenstva u Lođu. Pored treniranja, zajedno sa svojim kolegama, drži i sekcije bridža u gimnaziji Jovan Jovanović Zmaj i Svetozar Marković, kao i u Elektrotehničkoj školi. Prošle godine su bile održane i sekcije za studente na Fakultetu tehničkih nauka, što je i plan ove godine u saradnji sa šahovskom sekcijom Filozofskog fakulteta. Trnavac za „Univerzitetski odjek” otkriva kakva je situacija u Srbiji kada je reč o bridžu i koliko je teško izboriti se sa problemima sa kojima se susreće ova kartaška igra.
Ostvarili ste odličan rezultat u Lođu. Koliko je bilo potrebno truda i ulaganja da bi se postigao ovakav uspeh?
Svakako je trebalo mnogo truda i ulaganja. Ja sam počeo pre jedno šest godina kada sam krenuo na kurs bridža i evo sad mi se ostvario san da konačno uzmem neku medalju na međunarodnom takmičenju. Sam razvoj bridža, to što su koleginice Selena i Jovana prošle godine osvojile zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu za juniorke, sve je to dodatna motivacija za što bolje plasmane i igre na takmičenjima. Takođe, sekcije koje držimo, svi turniri i sva vežbanja na tim klupskim turnirima, sve je doprinelo ovom uspehu.
Kako izgledaju vaše pripreme za takmičenje?
Uglavnom je sve na nama. Imamo podršku od srpskih velemajstora i profesora Ivice Bošnjaka, koji je meni držao kurs, ali samostalno dosta radimo, igramo preko interneta. Igramo dosta tokom godine u Srbiji, sad sve više i u inostranstvu. Jedan od problema koji imamo je prostor koji tražimo već dugi niz godina. U hotelu „Aurora” organizujrmo turnire, ali potrebno nam je mesto za vežbanje kako bismo se mogli što bolje koncentrisati za turnire i dalja takmičenja.
Odricanja su sastavni deo svakog sportiste. Kako uspevate da uskladite ostale obaveze, poput školovanja?
Dosta sam se odrekao u ove prethodne dve godine kad sam najviše „zagrizao” za bridž. Pored igranja se bavim i organizacijom raznih turnira. Nažalost sam od 21. godine prinuđen da budem u Upravnom odboru Bridž saveza Srbije, jer je stanje loše u našoj zemlji i uopšte u Savezu, pa mladi ljudi moraju da se sami za sebe bore. Zbog svega toga sam malo zapostavio studije, ali svakako mislim da se može uskladiti. Nama je uspeh otići na neko takmičenje, a kada se osvoji medalja to je zaista nemerljivo, dođe kao šlag na tortu. Nadam se da su medalje samo početak uspeha.
S obzirom na to da takmičarski bridž u Srbiji postoji već 30 godina, nije velika zainteresovanost kada je ova igra u pitanju. Mislite li da će on u narednom periodu steći veću popularnost?
Bridž može da igra svako, ali nije svako za bridž. Jednostavno neće se svakom to dopasti. Pokušavamo na sve načine da popularišemo ovu igru, naročito u Novom Sadu. Nadamo se najboljem. Verujem da ćemo uspeti u nekom narednom periodu, ali promocija ovog sporta ne zavisi samo od nas, već mora da učestvuje i država kao sistem, lokalna samouprava i čitav Savez, ali i mediji koji umnogome mogu pomoći.
Kakvo je stanje u srpskom bridžu u odnosu na svetske standarde?
Nije pozitivno stanje, jednostavno snalazimo se. Potreban je mnogo ozbiljniji pristup i nas entuzijasta, ali i da se priključi država, grad i lokalna samouprava, jer da bi se dolazilo do nekih sistemskih rezultata mora da postoji sistemsko ulaganje države i sistemski pristup države uopšte.
Koliku podršku imate od države?
Ima nerešenih pitanja kada je bridž u pitanju i dosta je nezavidan položaj biti mlad bridžista u Srbiji. Država se o nama zaista ne brine. Ne tražimo mnogo, bilo bi lepo imati moralnu i finansijsku podršku, stipendije, ali jednostano ako je ovoj državi bolje da ima „odliv mozgova” onda zaista ne znam šta da kažem.
Kako funkcioniše finansiranje vaših priprema i troškova takmičenja?
Sami se snalazimo, sami tražimo sponzore. U poslednje vreme pomaže Svetska bridž federacija koja nam je platila i hranu i smestaj prošle godine u Opatiji, kao i ove godine. Dobijamo podršku i od Bridž saveza Vojvodine, ali sve je to jako sitno. Dosta je naporno, ali nadamo se da će se i to promeniti i da ćemo dobijati neka redovnija finansiranja od države i lokalne samouprave. Takođe bi nam značila i saradnja sa Univerzitetom, bilo kakav vid podrške.
Šta mislite koji je najbolji način da se popularizije ovakva takmičarska igra?
Postoje razni načini, mi se trudimo da zainteresujemo što više ljudi. Jedan od načina jeste da se bridž priključi školskom sistemu. UNESKO preporučuje da se bridž uči i vežba u školama. U nekim zemljama je to redovan školski predmet, na nekim univerzitetima fakultativni. Kod nas, za sada, postoje sekcije gde svi zainteresovani mogu da se priključe. Takođe, mediji su podobni za našu promociju, ali to je sve na lokalnom nivou u našem slučaju. Pre svega je potrebno da mi budemo dobar tim i da organizujemo stalno kurseve, da se promovišemo na razne načine, ali i da bude bolja materijalna situacija u državi.
Nema komentara