Petra Spasojević se već šest i po godina bavi klasičnom muzikom. Danas ide u prvi razred srednje muzičke škole „Isidor Bajić“. Do sada nastupala je na više takmičenja, domaćih i međunarodnih, gde je osvojila više priznanja. Prošle godine svirala je sa violinistom Nemanjom Radulovićem na Kolarcu. Za nekoga ko se toliko vremena bavi klasičnom muzikom to nije mala stvar. Ali, mlada pijanistkinja Petra Spasojević nije kao i sva druga deca. Ona je par sati po rođenju ostala bez vida.
Foto: Instagram
– Kada sam bila mala mnogo sam volela da sviram na igračkama klavirima, da ispitujem njihove zvukove. Čak sam nekada svirala sve što čujem. Meni je klavir najzanimljiviji instrument. Najviše mi se dopao njegov zvuk. Onda sam jednog dana otišla kod jedne naše prijateljice čija ćerka ide u muzičku školu i pokazala joj kako ja mogu da sviram. Tom prilikom mi je pustila jednu pesmu koju je tada volela, i nakon toga sam probala da joj odsviram. Tada sam shvatila da treba da se upišem u muzičku školu. Sa muzičkim obrazovanjem krenula sam sa devet godina, u četvrtom razredu, sa godinom zakašnjenja, jer moji roditelji nisu na vreme prepoznali moj talenat, to jest da je ono što radim više od igre. Oni nisu muzički obrazovani, tako da sam na prijemni ispit otišla bez pripreme. Tako je počelo.
Ona je za kratko vreme postigla brojne uspehe na takmičenjima u Srbiji i u svetu. Njen talent prepoznali su muzički profesionalci širom sveta, te je dobila pozive iz Španije i Ujedinjenog Kraljevstva, pa čak i iz Kanade. Petra kaže da joj interakcija sa publikom prija, te da zbog toga jako voli da nastupa.
– Kada se spremam za neko takmičenje ili neki nastup, isključivo sviram program koji treba da sviram na nastupu ili takmičenju, i usredredim se na to. Radujem se svakom mom nastupu. Retko kad imam tremu na nastupu, tako da sam uglavnom opuštena i trudim se da odsviram najbolje moguće. Opuštena sam u smislu da sam sigurna u sebe, u svaki ton, da sam sve dobro navežbala.
S obzirom na njenu situaciju, Petra ne može da, kao njeni vršnjaci, čita klasičan notni tekst. Međutim, uprkos takvoj prepreci njoj ne treba puno vremena kako bi savladala novu kompoziciju a sve to uz pomoć njene profesorke Ane Frlin, sa kojom radi od samog početka.
– Koliko vremena mi treba da savladam notni tekst zavisi od toga kolika je kompozicija i od mnogih drugih faktora. Za poslednju kompoziciju koju sam radila, Šopenovu etidu u As duru, trebalo mi je otprilike dva, tri dana. Jednom prilikom dobila sam kompoziciju koja je bila veoma dugačka, tako da nisam uspela da je savladam tako brzo. Trebalo mi je nedelju dana da naučim kako i šta treba da se svira. Mi ne radimo pomoću Brajevog pisma. Radimo tako što meni profesorka pokaže šta treba da se svira, šta radi desna a šta leva ruka, prstored, takt po takt, glas po glas, i sve to snimim. Te snimke slušam kod kuće i tako učim, i kada dobro savladam notni tekst, radimo na detaljima.
Foto: Instagram
Poput njenih vršnjaka, Petra priznaje da se i njoj desi da ponekad ne vežba.
– Desi mi se ponekad, ali to samo ako imam jako puno obaveza u školi, oko domaćih zadataka. Nekada mi prođe i dobar deo dana u svemu tome. Uglavnom se trudim da sve uradim na vreme, tako da uglavnom sve postižem.
U školi se trudi da uprkos nastupima, takmičenjima i vežbanju klavira, i druge predmete savlada najbolje što može, te joj u tome pomažu roditelji i vršnjaci.
– Uglavnom mi nije teško na ostalim predmetima. Obično nam nastavnici pošalju lekcije, neki čak i meni lično na Viber šta tačno treba da uradim, ali pojedini nastavnici, to jest profesori, postavljaju materijale sa slikama. Tada mi pomažu drugari, roditelji ili profesori. Ponekad se desi da materijal nije postavljen na meni adekvatan način. Svi predmeti mi idu uglavnom dobro. Meni je kamerna muzika najzanimljiviji predmet, jer su mi kompozicije jako interesantne, kao i sviranje u grupi, jer kada se spoji nas troje, veoma je dinamično.
Pored muzičkog izvođaštva bavi se i komponovanjem. Osvojila je i specijalnu nagradu za autorsko delo. Ona sebe u budućnosti i dalje vidi u klasičnoj muzici.
– Ono što ja radim sa mojom profesorkom klavira jesu ti muzički detalji, kako nešto treba da zvuči, dinamički kako da se odsvira, fraze kako da se intoniraju u nekim kompozicijama. Nije dovoljno da znate sve note da biste odsvirali neku kompoziciju. Muzika mora imati emocije. Klasična muzika treba da bude malo dostupnija. Za mene je klasična muzika najveće bogatstvo zvukova, i onaj ko svira klasičnu muziku može da svira i druge vrste muzike. Obrnuto je nemoguće.
Nema komentara