ŽIVOJIN PETROVIĆ: Tragajući za firmama i ljudima voljnim da nam pomognu, postao sam prosjak visokog staleža

autor: Jovana Šarošković 0

Živojin Petrović je direktor i glavni i odgovorni urednik Srpske naučne televizije, i zajedno sa članovima redakcije ovog medija promoviše nauku, znanje i umetnost. Petrović kaže da se ovaj medij civilnog sektora uglavnom zasniva na volontiranju i dobroj volji ljudi koji učestvuju u kreiranju programa. 

foto: privatna arhiva

Srpska naučna televizija pokrenula je novu akciju pod nazivom Đačke vizije naučne televizije čiji je cilj povezivanje svih srednjih škola Srbije u jednu dopisničku mrežu koja bi izveštavala o mladim talentima i njihovim uspesima iz svih gradova Srbije. Iako postoji veliko interesovanje za taj projekat, kao i za čitav program ovog medija, Petrović ističe da je najveći problem to što nisu svi kablovski operateri ostvarili saradnju sa Srpskom naučnom televizijom pa program nije svima dostupan putem TV prijemnika.

Još od svoje 16. godine ovaj entuzijasta pokreće razna preduzeća i organizacije, a iskustvo u marketingu doprinelo je i osnivanju Mobilnog magazina, a posle i e-magazina. Autorski se bavi pisanjem tekstova i radova iz oblasti inovacija, a jedan je i od osnivača Komiteta znanja Srbije. Osim aktivizma u mnogo naučnih organizacija, Petrović posebno voli da istakne radio-amaterizam kojim se bavi dugi niz godina, a društvo radio-amatera ga prepoznaje po pozivnom znaku YU1PZ.

 

Kako ste se odlučili da pokrenete televiziju kojoj je primarni cilj promocija nauke?

Dugo godina sam okupljao mlade akademce, naučnike i umetnike, prvo neformalno, a od 2010. godine i formalno kada smo registrovali udruženje Komitet znanja Srbije sa idejom da pomognemo tim genijalcima da lakše opstanu, ali i ostanu u Srbiji tako što bismo im kao udruženje, sasvim besplatno, prikupljali konkursne pozive za razne projekte, pomagali im da konkurišu na iste i sl. Kada smo nakon nekoliko godina rada u tom udruženju shvatili da ne možemo te kreativce i mlade naučnike da promovišemo u javnosti jer mediji tada, kao ni danas, nisu raspoloženi i nemaju mesta za takve vesti i ličnosti, odlučili smo da sami pokrenemo medij koji će baš suprotno ostalim medijskim kućama da promoviše te vrednosti: obrazovanje, nauku, kulturu...

Tako je došlo do pokretanja jednog savremenog, elektronskog medija nove generacije, jedinstvene u Srbiji, neprofitne i kulturno-obrazovne TV stanice civilnog društva Srpske naučne televizije (SNTV). Ovo sada samo u rečima izgleda vrlo prosto i lako, a ustvari je bilo povuci-potegni, uz mnogo uložene energije, velikog entuzijazma i upornosti pojedinaca u ovom projektu. 

Koliko je Vaše iskustvo u marketingu, a pogotovo nakon osnivanja agencije GSM Advertising doprinelo tome da se aktivirate u polju medija?

Vrlo mlad, već sa 16 godina, sam zakoračio u preduzetničke vode, a taj preduzetnički crv koji je tada proradio u meni mislim da je bio važniji od eventualnog talenta za marketing koji nosim, ili nadogradnje istog kasnije tokom svih ovih godina. Preduzetničko iskustvo kroz svih pet-šest firmi koje sam od nule podigao kao i stalno usavršavanje vezano za način upravljanja, organizovanja, strateškog planiranja i naravno, kako ste pomenuli marketing kao nezaobilaznu kariku u svim oblastima poslovanja su sigurno jednim delom olakšali odluku da iniciram pokretanje obrazovne televizije, kao jednog novog medija u Srbiji.

Kao što i sami kažete, Vaša interesovanja i aktivnosti se uglavnom tiču nauke i obrazovanja. Da li postoji neko polje nauke koje Vas posebno interesuje i da li mu možda posvećujete više pažnje kao urednik programa Srpske naučne televizije?

Želja nam je da gledaocima ponudimo raznovrstan program iz svih naučnih oblasti. Naravno, to je još teško jer su sredstva sa kojima raspolažemo veoma mala. Do sada smo pokrenuli preko 30 serijala u kojima promovišemo društvene, prirodne nauke, razne oblasti umetnosti, stvaralaštva i sl.

U mnoge lepe naučne oblasti još uvek nismo zakoračili, pa je i ovo prilika da pozovemo vaše čitaoce, posebno one koji se interesuju i proučavaju istoriju, hemiju, biologiju, arheologiju i sl. da nam se jave kako bismo i te teme kroz emisije i serijale obrađivali. Lično, moje interesovanje je široko, proučavam više nauka i bavim se raznim istraživanjima jer u savremenom svetu poslovanja morate biti diversifikaciono orijentisani inače vam nema uspeha.Takođe imam i neke hobije, među kojima je i radio-amaterizam, pa ako me baš pitate da li je zbog mene neka oblast primarnija mogu vam reći baš suprotno. Još nemamo stalne emisije o radio-amaterima, a tako bih želeo da taj hobi promovišemo i prikažemo javnosti njegov značaj koji se ne ogleda samo kada su neke društvene ili elementarne neprilike, već i u običnim, redovnim situacijama. 

Na koji način se obezbeđujete sredstva za rad SNTV, s obzirom na to da je to medij civilnog sektora?

Imajući u vidu da skoro nikoga u državi ne interesuje nauka, kultura, obrazovanje, da sve marketing agencije za svoje klijente jure samo rejting sekunde, da se od vrha piramide favorizuju komercijalni mediji, da ne kažem rijaliti-mediji, mi smo dobro i opstali. Sredstva prikupljamo na više načina, kablovski operateri kojima isporučujemo signal našeg programa nam nadomešćuju određeni trošak koji imamo, uspevamo po malo, nekoliko sekundi da komercijalizujemo, stalno konkurišemo na projekte kod raznih fondacija, kompanija, ministarstava, ambasada i sl. i na taj način pokušavamo da zatvorimo krug za snimanje nekih emisija. I na kraju, špartajući Srbijom uzduž i popreko, tragajući za firmama i ljudima koji su voljni da nam pomognu, postao sam prosjak visokog staleža.

Bitan segment programa ove televizije čini i isticanje mladih talenata. Kako dolazite u kontakt sa njima i ko po Vašem mišljenju zaslužuje pažnju javnosti?

Naš projekat nije samo inovativan zbog programske šeme koju imamo, zbog tehničko-tehnološkog sistema emitovanja,ili zbog organizacione strukture, već je inovativan i zbog načina na koji kao magnet privlačimo mlade talente, akademce i entuzijaste iz raznih naučnih iumetničkih oblasti. Naša platforma je plodno tle za Y generaciju pa je i to jedan od razloga zašto smo jedan od najznačajnijih nevladinih projekata u Srbiji. Inovativnost je ključ našeg dosadašnjeg uspeha.

Koliko Vam je bitna komunikacija sa gledaocima i da li uvažavate komentare i predloge koje gledaoci SNTV ostavljaju na društvenim mrežama?

Toliko nam je važna da možemo slobodno reći da gledaoci uređuju naš program. Zakoračili smo u eru personalizacije kada će svaki gledalac imati svoju programsku šemu.

Dnevnik, ili neka druga emisija će uskoro počinjati sa: Dobro veče draga Jovana, za vas smo pripremili najnovije vesti.. Mi se uveliko spremamo za taj način emitovanja i zato slušamo gledaoce, komuniciramo sa njima na svim društvenim mrežama i ostalim sistemima.

Najavili ste širenje mreže dopisnika iz mnogih gradova u Srbiji. Kako bi organizovali te redakcije i koji su gradovi u planu?

Mi smo već pokrenuli redakcije u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, a uskoro ćemo isto učiniti i u Novom Pazaru, Kosovskoj Mitrovici i Banja Luci tako da ćemo u svim univerzitetskim gradovima biti prisutni sa kamerom.

Međutim ono što je još interesantnije je akcija koju smo nedavno pokrenuli, a koja je možda najveća akcija ikada pod nazivom Đačke vizije naučne televizije. Želimo u svakoj srednjoj školi u Srbiji da imamo naše dopisnike. Poslali smo poziv svim srednjim školama Srbije da zajedničkim snagama pokrenemo u njima sekcije ili timove. Tamo gde već postoje sekcije iz oblasti audio-video tehnike, novinarske ili sl. odmah ih aktiviramo tako što im nudimo deo našeg medijskog prostora gde bi se emitovale emisije, reportaže ili serijali koje će snimati đaci tih škola. Veliko interesovanje je nastalo i presrećni smo zbog toga. Mnoge škole su se javile, pišu nam direktori, profesori i đaci. Ne postoji zemlja koja ima ovakvu obrazovnu televiziju kao što je mi u Srbiji imamo. To je ta inovativnost o kojoj sam pričao, međutim još uvek nam fali podrška nekih kablovskih operatera.

Nema komentara

Napišite komentar