Nezavisno društvo novinara Vojvodine prepoznalo je u radu Ranke Ivanoske veliki talenat za istraživačko novinarstvo, izuzetan profesionalizam i novinarsku hrabrost, zbog čega je upravo ona dobitnica ovogodišnje nagrade ove organizacije.
foto: ndnv.org
Ranka Ivanoska je nagrađena za izuzetan doprinos izveštavanju o stanju lokalnih samouprava u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“. U obrazloženju Nezavisnog društva novinara Vojvodine stoji da je lokalna samopurava najbolji pokazatelj stanja u državi i da je Ivanoska doprinela analizi ovog segmenta društva kroz 45 analitičko-istraživačkih tekstova o svakoj vojvođanskoj lokalnoj samoupravi ponaosob. O tome kako je izgledao rad na tako obimnom zadatku, koje su joj impresije nakon uručivanja nagrade, ali i o stanju u društvu ona govori za čitaoce „Univerzitetskog odjeka“:
Šta nagrada Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine predstavlja za vas?
- Za mene ne postoji dragocenije priznanje. Došla je kao pravovremeni signal da moj inat da se novinarstvom bavim bez kompromisa nije suluda misija. Ta nagrada je na neki način rešila i univerzalnu dilemu koju ovih dana imaju mnoge kolege, a ona se odnosi na vrednovanje časnog, objektivnog i profesionalnog novinarstva u ovoj zemlji.
Koji je glavni motiv da se pozabavite temom lokalne samouprave?
- U mom slučaju, već godinama se bavim izveštavanjem sa teritorije četiri vojvođanske opštine kao novinar i dopisnik. Poslednjih pet godina radim za „Blic“ i ostala izdanja Ringier Axel Springera. Sa te pozicije sam 2012. godine pozvana da učestvujem u radu redakcije projekta „Mediji i lokalne samouprave“ Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Eto, za mene je već bila nagrada činjenica da sam postala deo dobro probrane redakcije koja će se temeljnije pozabaviti stanjem u vojvođanskim opštinama. Dnevno izveštavanje je često frustrirajuće jer nemate ni prostora ni vremena da se ozbiljno pozabavite nekom temom. Uglavnom, samo „zagrebete“ po površini i godinama za sobom ostavljate nedovršene teme. Ovaj projekt mi je omogućio da bez ograničenja radim svoj posao, a to je retka privilegija u novinarskoj profesiji u Srbiji.
Da li su vam ljudi koji su na čelu lokalih samouprava izlazili u susret i da li ste nailazili negde na otpor?
- Nivo transparetnosti varira od opštine do opštine. Najčešće od zamagljenosti do mraka. Nema suštinske razlike između onih lokalnih samouprava koje su prividno otvorene za saradnju, a pritom prikrivaju ili manipulišu informacijama i onih koje se čak i ne trude da vam odgovore na pitanja. Otpor prema medijima na nivou lokalnih vlasti ima različite oblike. Od bahatosti i ignorisanja do neznanja jer vam se, zbog partijskog kadrovanja, za sagovornike nameću nekompetentni funkcioneri od kojih teško možete dobiti i validne informacije, a kamoli mišljenje.
Kakvo je zapravo stanje na „lokalu“?
- Teško je dati kratak odgovor na ovo pitanje. U onoj Vojvodini koju najčešće ilustrujemo kao bogatu i prosperitetnu - buja siromaštvo, niču narodne kuhinje i industrijske zone. Dok se u narodnim kunjinjama često traži mesto više, industrijske zone, koje su progutale stotine miliona iz opštinske kase, zvrje prazne. To je slika većine opština u Vojvodini, a nekoliko pozitivnih primera iz Srema - na primer Inđija - samo pojačavaju kontrast.
Koliko su jedinice lokalne samouprave zapravo samostalne u obavljanju poslova za koje su nadležne?
- Formalno zakoni, prvenstveno Zakon o lokalnoj samoupravi, precizno definišu nadležnosti lokalne samouprave i te nadležnosti jesu ograničene, ali nisu oskudne. Oskudnost se javlja u volji lokalnih čelnika da koriste tu samostalnost, umesto čekanja na instrukcije iz partijskih centrala.
Da li je politika i dalje presudan faktor u svakodnevici lokalnih samouprava?- Mislim da u lokalnim samoupravama nedostaje jedino politike kojoj je tu mesto, a to je politika čiji je imperativ interes lokalne zajednice i njenih članova. Lokalna politika je potpuno ugušena prestoničkim ustrojstvom političkih partija. I tako smo došli do poraznog trenda kod lokalnih političara koji nemaju osećaj odgovornosti prema sugrađanima, već prema centralama, a i ona je vođena ličnim interesima.
Kada sumiramo stanje u svakoj lokalnoj samoupravi pojedinačno, kakva je po vama situacija u Vojvodini, u odnosu na ostatak zemlje?
- Ne poznajem dovoljno dobro situaciju van Vojvodine da bih mogla da poredim. Pretpostavka je da uprkos depresivnoj slici na nivou većine opština, Vojvodina ima jednu
važnu prednost u odnosu na ostatak Srbije, a to je ta lepa vojvođanska fasada. Ona jeste zapuštena, ali svedoči o potencijalu koji jeste zanemaren, ali, nadam se, ne i zauvek izgubljen.
Koje osobine treba da poseduje novinar koji se bavi istraživačkim novinarstvom?
- Na prvom mestu urođenu radoznalost da otkrije šta je iza zavese. Ako vas suštinski ne interesuje društvo u kojem živite - nedostaje vam osnovni faktor za bavljenje novinarstvom. Radoznalost nije ništa bez istinoljubivosti, osećaja za pravdu i bezuslovne hrabrosti.
Kako biste opisali istraživačko novinarstvo u Srbiji, ali i novinarstvo uopšte?
- Istraživačko novinarstvo u Srbiji je, nažalost, na nivou incidenta i u večitom pokušaju. Dominantna medijska slika je preplavljena tabloidnom površnošću koja suštinske teme gura u zapećak. Možemo da diskutujemo u kolikoj meri su sami novinari odgovorni za takvu situaciju. Konačno, individualna stvar svakog pojedinca u ovoj profesiji da se opredeli da li će stihijski pristati da bude instrument u rukama onih koji kreiraju medijsku scenu, dići ruke i postati PR ili tražiti načine da sačuva profesionalnost i obraz. Znam mnogo razočaranih koji su odustali i prepustili svoje mesto onima zbog kojih ne mislim da su svi novinari nužno kolege.
Koji su vaši dalji planovi u vezi sa novinarstvom? Da li pripremate neki novi projekat?
- Glavni plan je da se klonim malodušnosti koja je, kao epidemija, zahvatila našu profesiju. Dakle, planiram da ne odustanem. Takođe, postoji načelni plan da redakcija koja se poslednje dve godine periodično okupljala oko projekta „Mediji i lokalne samouprave“ postane stalni tim koji će se baviti istraživačkim temama na nivou 45 vojvođanskih opština. Nezavisno društvo novinara Vojvodine je prepoznalo interes da svetla kojima smo osvetlili taj mrak u kojem se dešavaju razne stvari treba da ostanu upaljena. Ukoliko se taj plan ostvari, smatraću da sam sa kolegama iz dosadašnje redakcije dobila najbolju nagradu koju novinar u Srbiji može da dobije, a to je da radi svoj posao na najbolji mogući način.
Nema komentara