„To što smo čuli, u to smo i poverovali." Ovako akteri predstave „Demokratija" objašnjavaju promene vlasti kroz istoriju, mada se može povući jasna paralela i sa modernim društvom. U dijalogu koji traje nešto više od sat vremena, glumac Zijah Sokolović i njegov zagrebački kolega Dražen Šivak smenjuju uloge, pokazujući čovekovu percepciju vlasti, ali i samog sebe kroz različite istorijske periode.
Od Julija Cezara i Marka Bruta, preko Kreonta i Antigone, Prometeja, Robespjera, pa sve do modernih ratova, ljudi su, kako se ističe na kraju predstave, „svesno ili nesvesno jurili prema cilju koji ujedinjuje njegove ideale, ka demokratiji". Subliminarnim porukama i takozvanim probijanjem “četvrtog” zida, direktnim obraćanjem publici, Sokolović i Šivak prikazuju kakvi su bili ideali vlasti nekada, i kako smo od totalitarne vlasti „zalutali" u demokratiju. Tumačeći “Antigonu”, Sokolović publici postavlja jednostavno pitanje – šta bi bilo da narod nije ćutao, već da je bio na Antigoninoj strani? Ona je ipak poštovala zakon, napominje on.
Predstavu „Demokratija" napisao je i režirao Zijah Sokolović, s ciljem da publici putem dijaloga prikaže nešto što je deo naše svakodnevnice, ali nam nije dovoljno poznato. Kako je u ranijim intervjuima spominjao, demokratiju najbolje definiše Bernard Šo, koji kaže da je to proces „u kojem se sa nama neće postupati bolje nego što zaslužujemo".
Da li je posao pozorišta da uči ljude demokratiji?
– Ako ljudi nemaju tu svest od ranije ne možemo reći da je neko kriv za to, niti ukazujemo na greške. Mi samo kao glumci pokušavamo da na duhovit način, ali ozbiljnim tekstom, prođemo kroz istoriju čovečanstva, preko literature Šekspira, Sofoklea, Eshila, da kažemo kako je došlo do toga, kako je ljudima palo na pamet da naprave jedan takav sistem. Ono što je bitno za edukaciju je da se jedan demokratski sistem ne može razvijati ukoliko ljudi nemaju znanje o demokratskom sistemu kao takvom.
Kada govorimo o edukativnom karakteru ove predstave, koliko ste zadovoljni odzivom publike do sad i reakcijama koje su usledile, posebno u drugom delu predstave, kada sa njima preko razgovora sumirate ono što su videli i ono što znaju o demokratiji?
– Naše je da igramo predstavu. Kada bi samo jedan gledalac bio u publici, mislim da bi bio vredan da mu se predstava odigra kao takva, u smislu kvantiteta ili načina na koji mi razmišljamo o pozorištu. Mislim da bi trebalo da budemo zadovoljni postojanjem ove predstave kao takve i brojem ljudi koji dolaze. Razgovor koji ide kasnije služi “Srbiji u pokretu” kao civilnom društvu, zato što nema političkog sistema, sem diktature, koji se može razvijati bez civilnog društva. Ono je spona između građana i vlasti. To je civilizacijska norma, a kako gde funkcioniše – to je individualno pitanje.
Da li sistem u kom živimo nalikuje onom idealnom obliku demokratije?
– Nije na nama, kao glumcima ove predstave, da razmišljamo o tome ili kritikujemo sistem i ukazujemo na konkretne probleme. Mi samo govorimo o demokratskom sistemu kao takvom kakav jeste. Mislim da čak i ljudi koji nemaju sklonosti ka demokratiji, da će im biti zanimljiv ovaj koncept i mogućnost za razumevanje vremena u kom žive. Ljudi danas moraju imati znanje ili informaciju o tome da bi razvili svest.
U kojoj meri je edukacija o demokratiji neophodna mlađima, a koliko svoje poznavanje ovog pojma moraju preispitati i odrasli?
– Mladi već imaju toliko problema sa drogom i nasiljem, mislim da treba da ih ostavimo u tom domenu pozorišnih predstava. Mislim da su odrasli u onoj krajnjoj fazi i da moraju, i studenti i odrasli ljudi, da imaju elementarna znanja o ovoj temi kako bi razvili svest. Kada zaokruže neki broj na izborima, oni su samo učinili jednu formalnu stvar. Suštinski, oni ne znaju ciljeve ili ideale političkih stranaka, a to moraju znati da bi se bavili time.
Na ovom projektu sarađujete sa zagrebačkim glumcem Draženom Šivakom, a ove godine predstava se igra i u regionu. Da li je kultura, pa čak i razgovor o demokratiji i politici, lek za narušene odnose u regionu, ugrožene upravo od onih koji demokratiju i propagiraju?
– Ovo se ne može označiti samo kao kultura. Ovo je jedan vid dijaloga sa društvom preko pozorišta, odnosno, preko pozorišne predstave. Mislim da pomanjkanje informacija se upravo zasniva na načinu na koji oni posmatraju sistem kao takav. To su dosta složeni odnosi kao takvi, kompleksni društveni problemi. Nije moje da o tome govorim, mi možemo na neki način ovo analizirati preko glume, ali kad živite u populizmu ili nacionalizmu, morate biti svesni da imate jednu kolektivnu svest u okviru sistema, a ne individualnu koja bi mogla da menja svet. On se menja globalno i grupno kao takav.
Sokolović je ovaj komad napisao i režirao u okviru kamanje „Biram koga biram“, organizovane od strane udruženja građana „Srbija u pokretu". Cilj kampanje je da građanima Srbije ukaže na mane postojećeg izbornog sistema i tako ih motiviše se i sami aktivno uključe u politički život. S ovom predstavom je glumački dvojac obišao deset gradova u Srbiji i prošle godine, a nakon svakog izvođenja organizovane su diskusije sa publikom.
Nema komentara